Filatelista

родног отпора. ~ co 5 __Сва властела, и црквена и световна, улазила је-у=саборе. Саборе је владалац сазивао повремено по разним питањима, као што «у: избор архијереаскопа, односно патријар„ха, крунисање владара, издавање владалачких повеља или њихово потврђивање, 06јава рата или закључење мира, издавање закона, решавања о парницама због црквене земље. Неоспорно је да сабори у немањићкој држави нису били онаква сталешка преставништва ради ограничавања владалачже власти, какве су. например, биле сталешке скупштине у феудалној Француској или Енглеској. Али је исто тако несумњиво да је чак и цар Душан, иако је у главном „0 свима најважнијим стварима сам одлучивао, морао у знатној мери водити рачуна и 0 интересима и жељама и о снази властеле. Упоредо са проширавањем државе и јачањем њене привредне снаге, расла је и моћ крупне властеле.

Разуме се, да је сав тај напредак феудалне Србије и економско и политичко снажење њене владајуће класе, као што то увек нужно бива у свима експлоататорским државама, ишао на штету и на терет непо-

средних произвођача — у овом случају се"бара. Њихов положај се стално и све јаче погоршавао. Наши стари историчари — би-

ло из родољубивих мотива, било с намером да за рачун владајуће класе „улепшају“ једно изразито класно друштво, односно да бране класно друштво“у опште, — приказивали су редовно ствари тако као да су Душшанова држава и његов законик узимао у заштиту „мале“ и „убоге“ од самовлашћа, експлоатације и насиља властеле, те да је тобож имао за „циљ да сачува друштвену равнотежу између сталежа“. Међутим, оваква тврђења не одговарају историској истини. Сасвим супротно од тога, сачувани документи говоре о изванредно тешком и све тежем положају експлоатисаних радних ма-

са у немањићкој држави тј. зависни земљо- |

радници морају да раде своме феудалном господару два дана недељно, да носе сено један дан и виноград један дан годишње, што чини укупно 106 дана у години. Они су, даље, морали да цару преко свог властелима на име соћа дају „перперу цареву“

Е. Н. ЕНМСКЕ

Достојанственост и уметничка вредност поштанске марке

Изванредна важност, која се придаје поштанској марки од стране скупљача, тако несразмерна према њеним димензијама, у необичној је супротности са сталним опадањем формалних квалитета овога поштан-

ског амблема онаквог какав се показује '

у већини својих новијих варијаната, Старе се марке не одликују само својом реткошћу, већ и лепотом цртежа, брижљивошћу

"у спречавању на-

= 1 перпер или кабао жита годишње. Поред ових работа и дажбина, меропси су морали да зидају утврђења и дворове, да оправљају путеве и мостове, да ратују за властелина и владара, да хране, смештају и прате властелина и владара и преносе њихове ствари на путовањима, да чувају страже итд.

Најзад, Душанов законик садржи и низ прописа из области приватног, административног. и кривичног права; он прописује казне за разна кривична дела, и то најчешће тако да су казне за иста кривична дела различне према сталешкој припадности извршиоца дела: блаже за властелу, и строжије за себре. Ипак, највећи, претежан део правних одредаба Душановог законика регулише односе из области државног права (0 владаоцу и сталежима, њиховим правима, њиховим међусобним односима и тел.). Због тога су неки писци, почев још од Драгише Мијушковића, назвали Душанов законик „уставом средњевековне Србије“. -

" Историски посматран, Душанов закон, и поред своје разумљиве класне ограничености и изразито класне садржине, претстављао је прогрес и доприносио прогресу српског средњевековног друштва. Већ по томе, што је био јединствен закон целе државе; што је важио на целој пространој -територији Душанове државе и то не само у старим, већ и у новоосвојеним крајевима, он је доприносио ликвидирању феудалне раздробљеноси и бржем развитку српског друштва и државе. '

На крају треба истаћи чињеницу да Душанова држава и његов законик, који је ту државу учвршћивао, претстављају, објективне (без обзира на ове или оне планове и циљеве самога цара Душана) покушаје уједињавања балканских народа и држава. А големи значај ових покушаја постаће јасан нарочито онда, кад узмемо у обзир нужност одбране културног развитка, нашег и западног, од турских хорди, чије је жестоко надирање већ у то време све опасније угрожавало све“ оно што је дотада било створено на пољу привредног и културног живота.

(Према предању, одржаном на Радио-Београду у мају 1951)

при избору папира и сјајном техничком израдом. То су својства која објашњавају зашто се ове марке сматрају драгоценим предметима.

Намера нам је да овде покушамо да испитамо шта може да чини уметничку вредност марке, а у исто време и да утврдимо услове који треба да буду испуњени, да би њено формално остварење одгова-

291

пса + Оче ЧИНИ