Filatelista

оу =) Деси ЊЕ

рало практичној употреби, за коју је она и створена. У - 5 ТЕ Практично говорећи, марка треба јасно да показује и своје порекло и своју франкатурну вредност. Са овога гледишта ни-

шта боље не одговара него марка, чија се-

слика ограничава на обичну цифру; класични пример званичнога жига. Грбови су опет традиционални амблем установљене власти, државе. Исто симболично значење

придаје се и лику суверена, који се, по.

паметној традицији која се стара да избегне сваки портрет, ма како мало фантастичан или. инспирисан позама код.фотографа, заиста показује као незгодан и чак фаталан. - :

Пејзаж се такође често употребљава као мотив. Марка се у овом случају много 60ље прилагођава релативно упрошћеном стилу · него неограниченом натурализму.

Слична склоност треба да: руководи и при претстављању историјских споменика, при чему је, без сумње, препоручљиво да

се избегава сваки ефекат перспективе, ин- .

спиришући се „узвишењима“, каква цртају „архитекти. Што се тиче националних костима, који се радо претстављају због регионалних евокација, које се за њих везују, добро би било, кад би се с њима у највећем броју случајева поступало у духу старих гравура. +

Исто су тако врло омиљене и алегорије (на које се односе оне неколике напомене, које смо формулисали поводом портрета), као и извесни симболи — круна, крст, поштански рог, крилати точак, сноп, теразије, срп, чекић итд. Да наведемо и транспортна средства, дилиџансу, воз, једрењак, пароброд и авион. Животиње, дрвеће, цвеће и мноштво других мотива допуњавају серију симбола. Ма како да је било ван дискусије савршенство старих марака, чија је илустрација сведена на цифре или какав обичан натпис, исто је тако могућно навести успеле и дивне примере за све остале мотиве; чак су и композиције са мноштвом лица на сасвим малом простору нашле понекад такву реализацију, која допушта да се на њима даду препознати сви квалитети добре марке.

Да су се марке ограничиле на мали број мотива, сигурно да филателија не. би никад стекла такву популарност, да чак постане права страст. Заиста, који се филателиста не сећа, разнежен, година свога детињства, када је, очију упртих у сличице издане од поштанске управе, пуштао машти да лети ка далеким континентима: Под видом аустралијског лабуда, перувијанске ламе, фоке из Нове Земље, птице Тореа са острва Кук у лету изнад океана, као и египатских пирамида, полумесеца, змаја или хризантема; Запад и Исток су га наизменично привлачили.

Ово набрајање мотива на маркам и могућности њихове израде, требало би да буде нека врста путоказа за оне, који се баве израдом марака, као и за уметнике

" пуно туђи уметности,

који их реализују. Ово је обично наброја– ње; додајемо, јер не би могло да гарантује, само по себи, овакво или онакво срећно остварење. Квалитети сваког дела зависе увек, у крајњој линији, од талента уметника; који је позван да створи, већ према приликама, на површини нужно маленој добру и лепу марку, — од његовог смисла за облик, изражајне моћи, осећања мере или интуиције. S 5 - =

"Разуме се макета сама -није довољна. Ма кава техника да се употреби, потребни ну“ мајстори свога заната, гравери, литографи, типографи или специјалисти за офсет или дубоку штампу: Што се тиче папира, само се по себи разуме да не треба пропустити да се изабере најбољи и најприкладнији за сврху којој је намењен.

Стари начин израде, челикорез или бакрорез, литографија, рељефна репродукција, када се рука извршиоца с пуно осетљивости прихвата замисли цртача, све ви– ше и више уступају место механичким начинима израде за масовну репродукцију. Фотомеханичка репродукција, офсет и дубока штампа довели су до тога, да се, некад јасно одређена марка која најбоље одговара својој намени, претвори у појам. врло различит од поштанске марке, схватајући је као врсту сликарства, те стварно и израда бива све више и више „сликарска“, што неизбежно лишава марку њеног аутентичног карактера и она постаје жртве и непосвећених и љубитеља.

Овакво опадање има свој главни узрок „у отсуству јасно дефинисаног циља какав би, међутим, требало да се поставља пред

инстанце, чији је задатак да наручују нове марке.

Док се некад поглавар државе са својим најбољим саветницима интересовао, већ према самим условима, за ове додуше мајушне предмете, али“јавног карактера, сада је брига о маркама прешла на комисије функционера, који су најчешће потизбегавајући личну одговорност, да би у најбољем случају овладала нека безоблична и безбојна анонимност. Тако нису данас нови модели поштанских марака; они се појављују изненада исто тако неочекивани као и непожељни, слични оним чисто трговачким филмовима или пак конзервама осредњег квалитета, чија је једина. амбиција да нађу у гомили што је могуће већи број гледалаца, односно велика ревност извесних поштанских управа да се искористи свака могућа прилика за издавање марака, довела је дотле да је тржиште заиста претрпано, тако да озбиљни филателисти скупљају само старе марке, чији се курс уосталом не мења, док се за новију продукцију по јевтиним ценама заиста губи интересовање.

Да би се показало стално опадање кроз читаву еволуцију поштанских марака, које, међутим, постоје тек од пре једног столећа, довољно је бацити поглед на неколико примера из овог времена. Узмимо на при–

292