Filatelista

Пра

miji s lfialijom. Prirodno je. da je nova situ-

acija morala. doći do izražaja ma albanskim markama. iDa se омјекомјес! sama la konsltiiuanta, izdane su ranije albanske marke iz

1930. ·godine (Cumštajn 926 238 i 240) s

protiskom „Mibledhja / kushteikese / 19-IV 1939 / XVIJ«, a u Rimu su naručone nove Iranko i avionske marke (Cumštajn 310—333).

No nekoe spekulante u Tirani smetalo je, da

u Tako važnoj zgodi ne bude prilike za Spc= kulalivna izdanja i zaradu, pa su Se DoŽurili, da prije no Ššlo stignu nove marke iz Rima usreće ilateliju s privremenim izda-

|__njem. u nakladi od 50.000 serija. Pretiskane

su Čotiri italijanske Franko marke s oznakom nove vrijednosii u albanskoj valuti. Kataloški proglod НЕ privremenih vrednosti glasio bi ovako:

1. 1 Ота./ 5 сеп! зтеда (297)

II. 5 Qind./25 cent. zelena (30%)

III. 10 Qind./50 cont. ljubičasta (305)

IV. 15 Qind. / 75 cent. crvena (3006).

»Berner Briefmarken-Zeitung« iz 1950. g. registrujući pojavu tih maraka na iržištu, nišla ne govori o izmijenjenim bojama osnovтић шагака, док паргону »ВоПе по Sassone« iz 1940. g. spominje i razlike u boji, ali ih me označava pobliže. Šlo se liče samog pretiska »Bollottino Sassone« ne citira |фасno Tekst pretiska; Stubica va ogsnačava sa »Кеспо 4' Rfiılbania — MBRETNIB. SHQIPТАКЕ«, а Сштајпом katalog (vidi napomonu iza br. 309) tvrdi da glasi »MBRETNIA SHQIPTARE« u okviru. |

Do puštanja u promet tih maraka nije došlo, po svoj prilici zato, što io nije odobrio Rim, Pretiskane zalihe ostale su u dopou poštanske uprave u Tirani sve do ргоvale Nomaca i Italijana u Jugoslaviju 1941. godino. “ ЈЕ :

Џ »ВоПепо Заззопе« opisuje neki Dardanus, kako je posle sloma Jugoslavije u aprilu 1041. g. i na Kosovu polju uveden okupacioni rožim osovinskih trupa i to u jugozapadnom dijelu italijanskih, a u sjevoroistočnom dijelu nemačkih. Italijanska | okupacija proširila se postepeno na sve krajeve, koji su prema nemačko-italijanskom | sporazumu imali pripasti Pılbaniji,

Jugoslovenska poštanska služba bila je-

posle paralizovana i zalo je na području italijamske okupacije ubrzo počela s radom vojna pošta kojom se koristilo i civilno stanovništvo, (U nekim mestima služila se publika jugoslovenskim markama uz prećuino tiolorisanje okupacionih vlasti. Neki »viši italijanski organi« u Tirani, došli su, prema Dardanusu, na ideju, da bib bilo dobro usrećili i Hosovo polje naročitim izdanjem maraka i za tu svrhu upolrebiti zalihe onog: noesudenog albanskog privremonop izdanja iz 1939 godine »Bito Commossariato per il Cossovo, iOibrano e Slrija« odobrio je prijedlog iz Tirane i primio marke, da ih slavi u promot. No i opet su nastupile neke zapreke, koje ni »ВоПе по Заззопе« т Багдапц5 пе орјзи-

ju tačnije, te marke nisu došle u promet kao ,

izdanje za Kosovo polje. Izvjesna količina

osfaje zapečaćena u omolu pod. naslovom »Rosova Dibra Ohri« u komesarijatu, a osta--

__1о је vraćeno u Tiranu. Dardanus, koliko—

god s nekom fugom. advocira za fo izdanje izrično isliče da nisu marke prodavane nE. publici ni upofrebljene za. darivanje (...bnomn so “se per vendila al publico o per omaggio«). Iz Dardanusovog pričanja ne vidi se-

šta se dalje dogodilo s omotom kod visokog:

komesarijata i sa zalihom u Tirani. Godine 1943 došlo je do itaHjanske kapi—

. tulacije i povlačenja, a 1945 g. do sloma= · nemačkog fronta. Narodno-oslobodilačka voj--

ska očistila je svu zemlju od noprijateljskihokupatora. Izgleda da su se neki nemački i ifalijanski oliciri, koji su znali za egzistenciju tih maraka, u času evakuacije snabdjelr s izvesnim zalihama. 1945 godine počinje irgovačka eksploatacija »kosovskog izdanja« ır Nemačkoj i u Italiji. Katalog Sasone objav<ljuje to izdanje 1945 godine, ali ga u kasnijim izdanjima opet izostavlja, No u de=cembarskom broju iz 1940 g. pokušava »Bollettino Sassone« ilatelističku rehabiHtaciju' tih maraka, koje su mnogi drugi časopisi proglasili za pripravljeno spekulativno izdanje, koje nije pušlano u promet. Hedakcija objavljuje članak anonimnog Dardanusa pod imenom wSioria ЕЏајенса де! Сог5омо«, a: prije toga daje sledeći komeniar: »Posjednici novog kaflaloga Sassone sigurno su zapazili, da je u obradu PMılbanije uvrštena serija od 4 marke, koje nisu izdane, a za koju se znalo već davno ranije. Ona je bila katalogizirana u našem katalogu za 1945 godinu, ali je docnije izostavljena zbog nepoznavanja: njenog postanka. Međutim, se docnijim ačnim istraživanjima ustanovilo da se radi o redovnom pripremljenom izdanju. S Шајеlističkog stanovišta dovoljna je za potkrepljenje fe tvrdnje činjenica, da je Hskano 50.000, a moguće i više serija. To isključuje hipotezu, da se radi.o esejima ili pokusnomizdanju ili o smišljenoj spekulaciji specijalisla za male naklade«. Dalje, redakcija ističe da se radi o redovnim italijanskim markama u izmjenjenim bojama, što dokazuje, da sc namjeravalo stvoriti izdanje s 'naročitim karakteristikama, da se razlikuje od maraka, koje su bile u prometu u Italiji, ne samo po prehsku, već i po boji. U pogledu same na<=klade redakcija veli da su prema jednoj inlormaciji, iri vrednosti uništene u ratnom me težu, no da nije isključena mogućnost, da su više vlasti dale nalog da se spale. Redakcija drži da je prva informacija vjerovatna, jer da je postojao viši nalog, odnosio bi se i na poslednju vrednost. Ustanovljeno je, da je skoro čitava količina vrednosti od 15 Qind./ 75 cent. spršila raznim putevima u Nemačkoj, odahle je »injilirirana« u Jfaliju. Mali broj kompletnih serija, koje kruže po tržištu, poliče, prema mišljenju redakcije, od mekog Junhcionera iz Italije ili MIbanije,

Iza toga dolazi u broju od Јеђгцага 1950 g. oglas nekog rimskog Irgovca u »La Hivista Filatelica d'ltala«. U tom oglasu nudi

412 O