Filatelista

M II YO)

se, kao rijetkost, ta. serija maraka »della seпе imporiale con colori cambial 'e sopraslampali« za 52.500 lira. Spominju se i brojevi italijanskih kataloga (Sasone br. 12—14 boz cijene, Landman br. 49245 1 Pergolezi 42—45 — 75.000 Пта). Зепје зе ртодаји uz ateste ispravnosii poznatoga italijanskog “spilivača, ing. Pilborta Diene. Nalazim да је vrlo nezgodno, što se u iu stvar upleo Dicna, jer je jasno, da je mesavjesnim frgovcima trebalo njegovo ime, da zavedu naivne sabirače i robu nesmoeflanije plasiraju. I ako Diena ističe u atestu da se radi o markama »preparali, ma non omessi« morao je i On znati o kakvoj se kalegoriji maraka radi stvamo. Bilo je zgodnije, da je Dijena istražio, ko je u Tirani ili u Rimu 1939 g. stvarno dao odobrenje, da se pripremi lako izdanje i da državni gralički zavod štampa rcdovne marke u izmijenjenim bojama i da sec preliskane marke posle iri godine pokušaju upotrebiti za »kosovsko izdanje«. Možda bi onda na jednostavan način riješio problem: kako i zašto je moguće da za vrijeme rata vojni i civilni Pumkcioneri izdaju svakojaka izdanja u cilju spekulacije' i zarade, upotrebljujući za taj rad i redovno italijanske marke, a ministarstvo promela se zadovoljava jedino fime, da godinu ili dve posle toga daje izjave da fo nisu službena izdanja i da ti funkcioneri nisu imali ovlašćenje i odobrenje, Evgenije Arhan geljski

Iz Dardanusovog članka vidimo da »ko-

Sovsko izdanje« nije bilo jedino izdanje za

»oslobođeno« Kosovo. Trebalo je da izađe i definitivno izdanje u spomen na anoksiju HKosova polja i. dijela Makedonije RMıbaniji. U

avgustu 1941 godine interesiralo se albansko

ministarstvo lnansija kod Instituto PoligraНео dello Stato u Rimu zbog izrade crteža za tako izdanje. Na prvom crtežu irebalo je prikazati Kosovca u narodnoj nošnji, kome kida ropske lance italijanski vojnik pod. šljemom (!), a na drugom slika nekog predela i poprsje italijanskog kralja. Na oba crteža datum anoksije i prigodni tekst »Rosova te libreme« (= oslobođeno Kosovo). Priprema tih crteža otegla se, pa je u međuvrijemenu iz Tirane došao novi prijedlog da se izda s više vrednosli sa slikama gradova, spomenika i dr, Svršilo se time, što su napuštena oba prijedloga i albansko. minisfarsko vijeće zaključilo u januaru 1943 godine, da se izradi samo jedan crtež i to žena sa Skenderbegovom Касрот (ајесопја АТћашје), Која pruža ruku prema Kosovu, prikazanom na geogralskoj karti. Dardanusu nije poznato, zbog čega nije došlo do realizacije spomenizdanja. Pitanje je, da li će posle nekog vremona dovitljivi italijanski trgovci bombastičnim oglasima nuditi na prodaju, uz Dienine ateste »originalne probe« Toga zamišljenog izdanja? Dokle će ifalijanski sabirači maraka trpeti tu noesavjesnu oksploataciju?!

ЛЕВО АЕ ИФА

(Nastavak за 379 strane)

D. RAIRGRBPHS — FOTOGRRFISRNR PISMA

Zbog nemogućnosti prevoza pošte morem na irontove Srednjeg Istoka i obralno zbog nemačkih podmornica Englezi su rešili da prenose celokupnu poštu u oba pravca isključivo vazdušnim putem. Pili, tada se ispostavilo pitanje tožine pisma, jer je acroplan mogao mositi samo dve мгобе poštanske korespondencije tožine 221/> kgr. sa 1500 pisama. Tada su izumeli naročiti način za smanjenje težine korespondencije: originalna pisma lotografskim putem prenošena su na lilm i tada, umesto težine 291/> kgr. sa 1500 pisama jedna vreća sa 4500 filmskih nogafiva — pisama težila je samo 450 grama, Hanije je poštanski parobrod prelazio put od Engleske do Egipta za 77 sali, a”vazduhom za 50 3sati; posle uvođenja Totogralisanih pisama lo vreme je skraćeno na 12—26 sali, Pisma ATRGRRAPHS primana su na pošta:

ma: a) od građanskih lica u sledećim drža-

vama: Адеп, Ваћкеп, Br. Somaliland, Cojlon, Kanada, KHipar, Egipat, Indija, NjulundТепа, Рајезнпа, Зејбејеп, Тгапзјотдатја. Се-

na za pismo 8 ponsa; — b) od vojske na Srednjem. Istoku: Kipar, Egipat, Sudan, Sirija, Palestina, Transjordanija, Kenija — U-

ganda — Тапрапрка, Адеп, Вг. Зотајзка zemlja, Burma, Cojlon, Pibisinija, Indija, Irak, Iran, Sejšelen, Erifreja, Ital. Somalska zemlja. Cena za pismo 3 ponsa.

Operacija prenošenia pisma na film мм šila se ovako: 1) pošiljalac je bio dužan da napiše svoje pismo i adresu primaoca na na ročitom blanketu veličine 29 XX 21 ст. koji se dobijao od pošte i, posle napisanog pisma i adrese, nalopiti na obratnoj strani marku od 8 pensa, ako je građansko lice, ili od 3 pensa, ako je vojno lice, pa ga zatim prcdati poštanskom бтомшки, Аагеза је тогаla biti napisana čitko i velikim slovima sa crnim maslilom; pisma pisana sitnim slovima i masfilom u boji pošta nije primala; 2) pismo je moglo biti olkucano i na pisaćoj mašini; — 3) ova pisma prenošena su lotogralskim putem na minijaturni noegalivni jilm voličine 91/» % 3 cm. — 4) ovi lHlmovi slati su vazdušnim putem: — 5) po prispeću, ovi su lilmovi Totogralskim ршет uvoeličavani na 12'/» Ж 10 ст. штејаш и Кометје

413