Filatelista

ству је очевидна. Тиме би се добило више девиза, тако потребних нашој капиталној изградњи, а, у исто време, не треба заборавити и на велики пропагандни значај за нашу земљу, који могу имати наше марке у иностранству. 2

По нашем мишљењу, писац чланка није у праву, када тражи узрок премале продаје у незадовољавајућем пословању „Југофилателије“ и наших трговинских прететавништава у иностранству. Главни узрок је у квалитету робе, која.се жели продати.

Приликом решавања овог питања, пре свега, не треба губити из вида чињеницу да на међународном филателистичком тржишту постоји веома јака конкуренција свих земаља које издају марке. Ова конкуренција заоштрава се још и тиме, што су неке земље, нарочито у последње време, почеле да издају сувише велики број марака, и да про сечни филателисти из финансиских разлога нису више у могућности да сакупљају марке већег броја земаља, већ само једног ограниченог броја. Јасно је да ће у овој кон· куренцији победити оне земље, које нуде најбољу робу тј. лепе, интересантне и јевтине Марке.

O лепоти наших марака било је доста говорено у мом чланку „Лепота марака“, ојбављеном у бр. 4—7 „Филателисте“ за ову годину. Садржина тог чланка може се укратко свести на констатацију да су, осим врло малог броја успелих издања, све остале наше марке биле, ако не ружне, оно увек са

неким недостатком у погледу цртежа, ком-.

позиције или штампе. Тај чланак је био предат уредништву нашег листа 5 марта о. г. После тога датума изашло је доста нових марака, чији је средњи ниво, у погледу лепоте и техничке израде, још нижи од претходних издања. Нарочито треба обратити пажњу на неправилан цртеж марке „дечје недеље“ са неприродним ставом детета и ружно наклоњеном главом, као и на марку загребачког велесајма, чија је штампа испод сваке критике. Поменута марка „дечје недеље“ не би била лоша, да је цртеж био правилан, природан, а марка загребачког велесајма могла би бити чак и лепа, да се водило рачуна о техници штампе и о избору боја. Како можемо да пласирамо наше марке у иностранству, у већој количини, ако не водимо рачуна о најелементарнијим правилностима цртежа, о техници штампе и складном избору боја!

Није довољно да марка буде лепа и технички добро израђена; она мора бити занимљива и интересантна по својој теми. У овом погледу није у праву“ писац чланка, који напада тематику коју обрађују наше марке. Тематика наших марака је правилна и добра; изузетак чини само марка загребачког велесајма за 1948 и 1951 г. Прва од њих приказује не зна се шта, док друга чини утисак да је наша земља типично оријенталска. Али, ако је изабрана тема интересантна и занимљива, то још не значи да ти-

( o . 8 ме и марка постаје занимљива. Интересант на тема мора да буде претстављена на ин– тересантан начин, у уметничкој композицији“ цртежа и у беспрекорној техничкој израдиТако, например, од свих марака издатих поводом десетогодишњице Народног устанка_ само једна има лепу и уметничку композицију, — марка од 5 д. у спомен устанка у Црној Гори. Али, и она је донекле упропашћена несрећно изабраном бојом.

Које су теме биле обрађене на нашим маркама после Ослобођењаг Народни устанак и народни хероји, партизанска борба на. копну и на мору, антифашистичко собранијеНР Македоније, ослобођење Београда, дан Победе, прикључење Истре, увођење новог Устава, петогодишњица оснивања Демократске Федеративне Југославије, петогодишњи– uma HP Македоније, наши велики људи Маршал Тито, Светозар Марковић, Његош Вук, Ђура Даничић, Рачки, Штросмајер, Кошир, Прешерн, Трубар, Марулић, Цар Душан —, прослава ! маја, социјалистичка изградња, две омладинске пруге и аутопут, прослава дана морнарице и дечјег дана, филателистичка изложба у Загребу, стогодишњица железница, 7/5о-годишњица С. П. Савеза, Шрвени крст (више издања), борба против туберкулозе, међународна Дунавска конференција, разни конгреси (У конгрес комун. партије, ПТТ и свесловенски); више серија било је посвећено спорту, укључу-

јући Планицу, ваздухопловни слет, шахов~ску олимпијаду, планинарство и светско так-

мичење падобранаца, ваздушна пошта и наши лепи предели, загребачки велесајам (више пута) и наша привреда. То су све теме,. које се и у будуће могу више пута обрађивати и, свакако, су интересантне.

Наша будућа пригодна издања морају се, пре свега, оријентисати на обележавање годишњица наше славне прошлости, а такође и разних конференција, конгреса и спортских приредаба, првенствено међународног карактера; затим социјалистичка изградња, наши дивни предели, наши споменици материјалне културе, наша флора и фауна, наши домаћи производи сточарства, пољопривреде, риболова, занатства и индустрије и, нарочито, наш фолклор, — то су све теме, које су занимљиве и за стране филателисте, а у исто време корисне и за упознавање иностранства са нашом земљом. Није грех, што многе од ових тема имају локално обележје. Није довољно да марка буде лепа и интересантна; она мора бити и јевтина, што је веома важно, ако се жели да постигне већа прођа наших марака, узимајући у обзир конкуренцију других земаља. До краја 1950 године нисмо имали марака скупљих од 20 динара номиналне вредности, а пригодних марака, до ваздухопловног слета, скупљих од 12 динара (са изузетком марке од 20 Диздате поводом доношења Устава). Међутим; у овој години настаје преокрет; појављују се-марке и од 500 д. а нова допунска

\

418

| i