Filatelista
О – ЈЕ u = __ да имамо у промету знатне количине марака, које претстављају тематску позадину, а то зато, што и поједине поштанске управе већ воде рачуна о томе какве марке воле - сакушљачи тј. које су им слике на маркама најдраже. ~ И
Разговарао сам и са сакупљачима, који сакупљају портрете, грбове, ратне епизоде, планине „реке, животиње, а видео сам и такве збирке, које садрже марке са саобраћајним средствима. Многи сакупљачи рашчлањују и саобраћајна средства на желез= нице, бродове, авионе, аутомобиле, једрилице, тароброде итд.
Као најкласичније подручје сакупљања наишао сам на сакупљање марака које претстављају поштанска кола (дилижансе). Омиљено саобраћајно средство прошлога столећа данас је постало симбол филателије, а нарочито за филателистичке изложбе. То је и разлог што на великом броју марака или блокова наилазимо на слике с поштанским колима. Онај ко мисли да је сакупљање марака с поштанским колима једноставно и __јевтино, јако се вара. Набројмо само неколико оваквих издања, закључно до 1949 године:
АУСТРИЈА (1933) „ЛУра“ марке и блок. Ху
БЕЛГИЈА (1935) Знеђ: 10--10 с., 95--95 с. и 35--95 с. ·
• БОСНА (1906 и 1910): 40 x.
ЈУГОСЛАВИЈА (1939): 141 д.
:: (1940): 1,50-—1,50 n. ЦЕХОСЛОВАЧКА (1949): 3. Ku. ПОЉСКА (1938):
марака 45 и 55 гр.
НЕМАЧКА (1939): 24--10 пф. 5 (1943) за Дан марке: 6--24
Варшавска изложба
пф.
НЕМАЧКА (1949) Баден — Стогодишњица марке: 10 пф.
Иста марка је издана и за Рајнско подручје, Пфалц и Виртемберг. ХОЛАНДИЈА (1948)
79 +71» с. · HHKAPATVA (1938) спомен издање за Свет. пошт. савез: 9 с.
РУМУНИЈА (1908) за освећење нове поштанске палате у Букурешту: |, 8,5, 10, 15, 25, 40 и 50' бани.
РУМУНИЈА (1984) пакетска марка за бесплатни транспорт поштом.
РУМУНИЈА (1944) за поштанске чиновнике: 2448 л. три издања у разним бојама.
РУМУНИЈА (1945) Салајули — локално издање: 2 пенга. -
ШВАЈЦАРСКА (1949) о стогодишњици поште: 20 с.
ШВЕДСКА (1936) о 300-годишњици по__ ште: 30 бге. |
за Дан марке:
СРБИЈА (1943) о стогодишњици поште= 8 дин а : Свакако овај списак није NOTHyH, jep: овде спада још многа марка, као што су марке :Румуније (1932) од 16 леја или Лихтенштајна (1946) за изложбу у Ваздуху на. блоку итд. које само узгред напомињемо.
(Ово што смо навели има да послужи као доказ да и овако споредно подручјесакупљања изискује улагање знатних материјалних средстава; да друге и не поми– њемо негб само данашњу вредност Угра
| блока.
Маколико била интересантна и лепа једна збирка с мотивима и састављена с из—
"весног становишта, данас-сутра ћемо већ
доживети да ће и она изискивати огром-
не тешкоће за једног сакупљача средњих ·
могућности, било да је реч о материјалним средствима, било пак о могућности њихове набавке. Баш ради тога филателистичке организације морају предузети све располонове, те да би ове са своје стране смањиле издавање нових марака, јер се филателија може омасовити само на тај начин_ ако би сакупљачи и са скромнијим средствима могли ићи у корак с издањима, која их занимају и набављати марке потребне им за збирке, које ће уређивати по свом
укусу.
Malo humora
ФИЛАТЕЛИЈА ЈЕ ГРАНА СПОРТА
Смучар: „Бавите ли се зимским спортома““ Филателиста: „Скупљам поштанске марке“. Смучар: „Па то није зимски спорт“. Филателиста: „Како — зар се марке зн-
ми не смеју скупљати2г“
422