Filatelista

ознака и текст су у зелен ј боји, картон

жућкаст, величина дописнице 140%80. До-_

писница је штампана по решењу Дирекци-_

је пошта на 'Ријеци бр. 8636/46 у Државној маркарници у Београду са тиражом 199.500 комада. In

Са овим би била исцрпљена покрајин ска провизорна издања. i

Поред напред наведених дописница, у првом периоду имају два слабо расветљена поља. О њима Не само да нема података него нема ни довољно сачуваног ма_ теријала. Овде ћу да изнесем и податке,

га ок =агоб јел ка ndanoe deis prisonnivrs dc guerra

Ke aavfanesnenpost

= > КЕ

Car diaanay —- Caafgaa mi!

” KojH Ccy MM naTM om једног филателисте 1946 г. док је он то имао још у свежем сећању.

4! ( | p каст картон, вел. 12268 мм. са текстом на предњој страни у средини, горе, у 2

_ реда „Војна дописница / Мојпа dopisnica“;

са 4 адресне линије: горња најкраћа, дру-

та најдужа (обе тачкасте), трећа двострука

"мат.

(тачкаста и пуна дебела), четврта тачкаста исте величине као трећа. Испод овога парола „Смрт фашизму — Слобода народу!“ Лево простор за пошиљаоца одвојен вертикалном пуном линијом, а уз њу, у простору за пошиљаоца, текст „Ран зато 25 пјес!" озго на ниже. -

Наводно; треба да постоје и друге боје картона — плава и бела, као и већи форОве карте следовали су борци за своју пошту. Изгледа да залихе нису биле довољне, јер су; у недостатку, дељене це-

"лине заплељеног немачког „Бејароз“ -а

в)] ЗАРОБЉЕНИЧКЕ ДОПИСНИЦЕ

За заробљеничку пошту израђиване су специјалне целине, а дељене су заробљеницима из некадашњих _ фашистичко-квислиншких хорди, у периоду 1945 до 1947 године.

1. — 1945: Плави картон папир; дописница са одговором, на три језика српском, француском и немачком; у заглављу на десно од грба „DEMOKRATSKA РЕРЕКАTIVNA JUGOSLAVIJA“, ca TeKCTOA M тачкастим линијама за адресе адресанта и адресата на предњој страни, а на задњој са упутом како треба писати и са тачкастим линијама за писање.

2. — 1946. Иста дописница са одговором, само је папир обичан и бео, а назив државе „FEDERATIVNA NARODNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA". Остали текст исти као и код претходне.

И код ових треба да постоји више боја папира: црвена, плава и бела, као и више квалитета — картон, обичан папир, па чак и разне величине. До сада сам видео једино напред наведена два примерка.

Наши велики људи на маркама

БУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ

(Наставак са 10. стране)

1821—1836, поред критика, у којима је бранио своју ортографску и књижевну реформу, Караџић је издао Српске Народне „Приповијетке (1821), затим Народне Српске Песме (три књиге 1823, четврту 1833), и најзад (1836) Народне српске пословице и друге различне, као оне у обмчај узете ријечи, са посветом П. П. Његошу, и са врло значајним уводом о дијалектима ју-

гозападних крајева нашега народа и Црне“

Горе. Прве три књиге штампане су у Лајпцигу. Ово су и данас најдрагоценије збирке народних песама. М ако нам се нису сачували оригинали, са којих су штампане, вероватно је да је сам Караџић одабрао само најбоље од оних које је сакупио. У томе је показао велику вештину и много уметничког смисла. Гетеа, Грим, Фатер, Копитар и др. одмах су оценили велики зна-

\