Filatelista

Пара asta

- истоветни као и

код 1896 г. До душе клишеји су нешто боље израђени, те су краљев лик, ловорове гранчице и други украси дошли више до изражаја код ових нових клишеја, поред осталог, највише су ретуширане бројке „1“, ознака фактурне вредности, много изразитије, са оштрим ивицама. Али и код ових марака, као и код претходног штампања, постоје примерци код којих бројке „1!“ нису подједнаке: код неких је лева бројка пунија, код других десна, и обратно. Налазимо и на такве марке код којих су обе бројке пуније него код осталих. Боја ових марака је по Дероку црвеномрка, или боја рђе. Иверов каталог за оба штампања има исту ознаку боје: смеђе наранџаста. Код ИЦумштајна марке другог штампања означене су као смеђе-рђасте, — боје рђе; Гибон, као и Ивер, за оба штампања вели да су марке тупо-црвене боје. Михелов каталог, за марке другог штампања наводи да су црвено-смеђе боје, а код наших, пре и за време рата изашлих каталога, боја је означена као црвено-мрка или црвено-смеђа. Каталог „Југофилателије“ за 1950 и ову годину, марке другог штампања означава као црвено-смеђе.

– == па у

Као што видимо и овде има размимоилажења у називима боја ових марака, али нешто мање него ли код оних штампаних 1596 г. Наравно да, слично као и код марака првог штампања, и овде постоје многе нијансе од бледо до тамно црвено-смеђе боје. Али, у сваком случају, боје марака другог штампања изразитије су и лепше. Мешавина веће количине смеђе, у место црвене боје, како је било урађено приликом штампања марака 1896 г. допринела да се, овога пута, добила одређенија и пријатнија боја.

За штампање марака друге накладе употребљен је исти папир на коме су биле првобитно израђене марке од 1 nape 1896 године. Самим тим и овде постоје неујед-

РОМИ Ри Е Н марака штампаних.

које су сада

ПИ РА А 7 IJA =

начености у квалитету и пуноћи папира. Тахо постоје примерци на белом и пунијем и жућкасто-белом и нешто тањем папиру. Што се тиче начина штампања, гумирања и зупчања, оно је готово истоветно као и код марака које припадају првој наклади.

Марке од 1! паре биле су намењене за наплату таксе за новине и часописе. Али, у недостатку других, оне су, додуше ређе, али ипак употребљаване и за франкирање писама и дописних карата. М то не само на појединим мањим поштама. Доносимо фотографију једне дописнице са жигом београдске поште, на којој су налепљене пет марке од 1 паре другог штампања, од 1896 г. у =

Као и код других, и код ових марака постоје разни специјалитети и особености. Тако, постоје примерци двогубо, или само делимично зупчани.

На већ више пута поменутој аукцији Е. Лудер- Еделман, продавао се пар марака од ! паре првог штампања (од 1896 г.), који је са доње водоравне стране остао незупчан, као и пар истих марака потпуно незупчан. Када знамо да су се на овој аукцији продавале најређе српске поштанске марке и њихови специјалитети, какви се ретко виђају, од којих за неке нисмо ни знали да постоје, продаја само два пара марака од 1! паре опекасте боје, најречитије говори да су већ онда марке делимично или потпуно незупчане доиста биле врло ретке. Познате су нам незупчане марке оба штампања које, свакако, потичу од недовршених табака, дакле макулатуре, коју су непријатељски војници, са другим материјалом, однели из српског поштанског музеја за време првог светског рата, 1914 —1918 г., и тако касније доспеле у трговине и међу филателисте, Не може се категорично тврдити, али сва је прилика да су и ова два пара марака од | паре продавани на поменутој аукцији, некада припадали српском поштанском музеју.

(наставиће се)

Успостављање поштанске службе у Црној Гори и прво издање њених марака ПОШТЕ И ПОШТАНСКИ ЖИГОВИ |

(Наставак са 89 стране)

Године 1907 С. Ј. РА ррз је објавио ли- Бар

сту од петнаест пошта сматрајући да су ове – Шавник биле отворене 1 маја 1874, кога је датума Даниловград установљена поштанска служба у Црној Го- "Грахово ри. Године 1908 Хуго Хартман дао је исту Колашин листу пошта: Никшић Андријевица Његуши Цетиње Подгорица

авина

115