Filatelista

б ф, У KI јима тада нису одржаване те _пригодне и спомен марке и блокове: о десетогодишњици обнове олимписких игара, 1906 г., у Грчкој је издато 14 марака; о 50-годишњици решења о поновном увођењу олим= писких игара у Швајцарској су издате 3 марке (1944 г.). Свакако, за покриће издатака за учествовање на разним олимписким играма издале су неке државе нарочите марке: 1924 г. Вел. Либан 4 марке, 1928 г. Португалија 2 марке; 1948 г. Монако 5 маррака за редовну и 4 за ваздушну пошту; исте године Перу 5 марке и ! блок, Кореја 2 марке. Ове године издају неке државе, па и наша, серије пригодних марака у вези са приређивањем ХУ олимписких игара у Хелсинкију. Чехословачка је издала 1952 г. 3 марке у спомен међународног олимписког конгреса, одржаног те године у Прагу итд. — За зимске олимпијаде издале су: САД 1982 г. ! марку, Немачка 1935 г. 3 марке, Швајцарска 1948 г. 4 марке, Норвешка 1951 г. 3 марке.

Сем ових издања, везаних непосредно за редовне приредбе олимписких игара, има још и издања за неке олимпијаде ужег делокруга — Централне Америке, Источне Азије, Балканских земаља или за међународне

Драган Новак

(ногомета и др.), али још много више издања поводом приредаба земаљских утакмица, приређиваних у појединим земљама за поједине или за више врсте спортова. ма

На сликама свих тих марака претстављени су интересантни моменти из разних

" спортских дисциплина, а и слике стадиона,

на којима су утакмице одржаване. Ове марке се одликују не само интересантним сликама, већ и лепом и солидном израдом, те су привукле пажњу нарочито великог броја љубитеља и спортова и филателије, који од њих састављају врло лепе збирке по мотивима. Кад пишемо ове редове, почеле су уводне свечаности у ХУ олимписке игре: На историском месту у Грчкој упаљена је олимписка ватра, ухваћеним сунчаним зрацима;

њима су запаљене маслинове гранчице, које.

су одабране девојке пренеле на атински стадион и упалиле буктиње, које су изабрани младићи прихватили и пренели у Хелсинки, где ће се упалити олимписки пламен, који ће горети за све време трајања утакмица.

Док се у свима земљама изабраници спремају за пут, ми, филателисти, отварајмо своје албуме и припремајмо места за нове интересантне марке!

Борба против фалсификата, спекулативних издања и приватних творевина

Преко четрдесет године расправљају филателистичке _ организације – проблематику борбе против свих "врста фалсификата марака, против спекулативних издања и приватних творевина (без надлежних одобрења (сљепарских издања). У погледу сузбијања фалсификата можемо, у главном, бити задовољни са до сада постигнутим резултатима. Многе државе издале су уз кривичне законе и специјалне законске прописе, у којима су, у већој или мањој мјери, обухваћени санкцијама сви облици фалсификата марака, како су се јављали у пракси. Наравно, фалсификовање није и неће нестати ни крај најтежих санкција кривичних и специјалних закона. Али су будност филателистичких организација и заштитне мјере поштанских управа уз те санкције отежале рад фалсификатора. Прошла ту времена, кад је фамозни PFournier Ha Женеве могао несметано производити и продавати своје факсимиле и имитације, издавати часопис „Le Касћите“, излагати на изложбама и учествовати у изложбеним оцјењивачким судовима. А ни модерном Сператију није помогла његова рафинираност и познавање тех-

нике израде марака. Филателистички савез Југославије оснива један Центар за сузбијање фалсификата и спекулативно-сљепарских издања. Држим да би било боље да се рад око сузбијања фалсификата излучи из надлежности тог Центра и повјери Центру за испитивање марака. А и логичније је, да тај рад добије онај центар, који има задатак испитивања марака, дакле, провјеравање, да ли су марке оригиналне или нису. Томе Центру треба повјерити и уређење стручно обрађене збирке фалсификата и прикупљање материјала о свима нашим (а и страним) фалсификатима. (Тај материјал налази се разбацан по нашој филателистичкој периодици и другим едицијама од 1918 г. даље). Поједине дијелове збирке и архивског материјала треба излагати на свим већим изложбама, да рад Центра буде приступачан што већем кругу чланова и да изврши своју одгојну мисију. Колико ми је познато, републички савези немају таквих збирака, а од подружница има највећу збирку наших и страних фалсификата Хрватско филателистичко друштво у Загребу. Само не знам, да ли је та збирка стручно уређена, Што данас