Filatelista

филателиста је срећан, ако са другима подели задовољство, што је пронашао или уступио какву ретку марку, што је код неких открио извесну особеност, приказао и објавио закључке и констатације до којих је дошао студирајући и изучавајући какву филателистичку појаву или предмет. А за оне друге, који се крију, ограђују кинеским зидом, како се то каже, који са крајним неповерењем прилазе човеку, — за њих не можемо рећи да су прави филателисти, то су управо њени негативни изданци, чији поступци негирају, компромитују, рекао бих чак и скрнаве филателију и филателистичку заједницу. Ако се сложимо са овом констатацијом, ако сматрамо да међусобно приказивање марака и појединих збирки ствара повољне услове за племенито и лојално такмичење, и за даљи напредак и усавршавање филателије, чему сви треба да тежимо, тада ће свако од нас желети да покаже и излаже

своје марке. Он на тај начин помаже и себи ~

и другима. Себи зато, јер ће увидети где греши, где су слабости и недостаци, а друтима, што ће они моћи користити његово искуство и, што је врло важно, што ће се код многих створити жеља да се достигне и престигне друг из подружнице или савеза.

Изложбе су, осим тога, и најпогоднија форма за подизање општег нивоа филателиста, за омасовљење филателије, за широку популаризацију наших и страних марака. На њима се многострана садржајност марака може да уочи, правилно да схвати и сагледа васпитни, културно-просветни значај и утицај који она врши у свету.

Поставља се питање како припремити марке за изложбу За то има више начина. Најраспрострањени ји је начин излагање на албумским листовима. Али и њих има, као што знамо, више врста. Ови листови могу бити и различитог облика, боје и величине. Који је од њих најзгоднији за излагање» Одавно је већ усвојено да је облик и величина т.зв. „Борекових листова" најприкладнији и најлепши. Према њима су саграђене и наше витрине, тако да у једну витрину може да стане 8 таквих листова. Листови постоје, без или са отштампаним именом земље, и са уцртаним пољима за сваку марку. Има их и без ознака за марке и назива државе, као и са наштампаном мрежастом основом у разним бојама. Који ћемо од набројаних листова употребити, зависи, наравно, са којима у даном моменту располажемо, јер се листови сада тешко набављају, па је зато и у Правилнику наше изложбе речено „на подесним листовима". По нашем мишљењу најбољи је чист бео лист, без штампаног натписа и без означеног поља за марке. Нису лоши ни табаци са мрежастом основом, али само у бледо-сивој боји. Зашто

Ним условим сви треба да. полен НЕ

"која у крајњој линији,

појединцу да сам, по свом _ укусу | знању, 5 учини распоред марака и састави потребне натписе и објашњења. По принципу оцењи-_ вања, који је усвојила „ЕТРА", који ће се начин примењивати и на нашој изложби, самосталност рада и уложени труд, носи највише бодова. Ово је разумљиво, јер само лепљење марака на већ унапред одштампаним листовима са натписима и оквирима далеко мање захтева посла него ли у случају, кад сваки појединац сам прави распоред материјала, потребне описе и сл.

Врло је важно како сачинити распоред марака или другог материјала, да исти повољно утиче на општи утисак излошка. Није лепо, ако су рецимо, марке једнообразно налепљене, увек у правилним геометриским редовима, као војници у строју. Прикладан, импресиван и оригиналан распоред марака, где највише долази до изражаја инвенција, духовитост, укус и смисао за пропорцију, лепоту и симетрију, и код мање вредне и интересантне збирке, може да одигра пресудну улогу. Ако оваквом излошку додамо и потребне сажете описе и објашњења, онда морамо рећи да је исти укусно припремљен, онда исти може да служи за пример другима. Код распореда марака, још више код објашњења и цртежа, треба водити рачуна о осећају за меру. Распоређивање марака, вршено у жељи за оригиналношћу, често пута промаши циљ и пређе у екстравагантност, не успева да увек буде и допадљива. С друге стране, описи и цртежи уз поједине збирке, понекад су гломазни, са много непотребних детаља, тако да су марке, главни објекат излагања, дошле у други план и изгубиле се у мору скица, бројака и општег шаренила, која их окружује. Питаћете: „па какви треба да су описи и објашњења, евентуално цртежи код изложака»' Сви ми из искуства знамо да слика марке сама говори о својој суштини, садржају, о ономе ради чега је издата и шта треба да прикаже. Али, нажалост, то није увек случај. Ми, филателисти, лакше ћемо разумети садржину једне марке, али како на изложбе долазе и посетиоци, који су почетници, или који са филателијом тек долазе у додир, или који ће то евентуално тек постати, за тавке посетиоце“ потребна су објашњења и описи. Као што смо већ поменули, ова објашњења треба да су што краћа, сажетија и садржајнија. На тај начин, с једне стране, придобијају се посетиоци за филателију а с друге стране, више се подвлачи историски, политички или културни моменат, који је био разлог за издавање и штампање баш тих и таквих марака. Тако ће се многим посетиоцима изложбе омогућити правилније и потпуније разумевање изложеног материјала.

Даље се поставља питање: колико изложити: целу збирку, једно подручје или само

167