Filatelista

та јенције о кар е наљ „Хебемарке из Шпитала није марка државне поштанске управе, већ је нека Розшпејфегтагке, направљена да се обележи уплата неке поштанске споредне пристојбе. Њено издање највјероватније је у вези с идејама Ловренца Кошира, који је, доказано, још у 1836 години ставио приједлог, да се уведу налепљиве франко педуље за наплату поштарине. Фердинанд Егартер је тај приједлог у кругу своје надлежности први остварио и тиме створио претходницу свих марака.“

Тако гласе сви битни закључци конференције у Милштату. Кад сам чуо прве ријечи о тој сензацији, био сам доста скептичан. Генеза и историја поштанске марке до сад је доста истражена, иако из разних разлога није правилно оцијењена улога и удео Словенца Ловренца Кошира у њеном порођају. И аустријска поштанска управа и бројни аустријски филателистички истраживачи изнијели су тачну документацију о увођењу. поштанских марака у Аустрији. Ниједно врело, ниједан докуменат није спомињао Егартеров покушај из 1839 године. Без о6зира на то, да ли је Егартер у кругу своје надлежности смео на своју руку и без одобрења виших поштанских власти употребљавати на писмима приватне наљепнице за евиденцију доставне пристојбе, налазим да је велики недостатак, што о тој наљелници није дала службено своје мишљење аустријска поштанска управа. Још је већи дефект читавог поступка, што није проведена прије или на самој конференцији стручна микроанализа писма и наљепнице. Таква анализа је далеко важнија од родословља поштанских фамилија Егартер и Хајс и многих других споредних ствари, о којима се причало прије и на самој конференцији: Испадне ли та накнадна анализа негативно, ето непотребне бламаже за аранжере проглашења прве марке на свијету! Даље није на чистину изведено питање, о каквој поштанској споредној пристојби се радило у конкретном случају. Познато је да су и у Аустрији приватни закупници пошта или само листоноше за доставу поштанских пошиљака адресантима наплаћивали извјесну своту у готову као накнаду за свој труд. Могуће је да је Егартер због своје евиденције тих награда дао штампати приватно те наљепнице. Но у нашем случају имао је право на награду за доставу листоноша у Шеловцу, а не поштар у Шпиталу. Добро би било да се макар и накнадно рашчисти и то питање.

Из закључака конференције слиједи, да шпиталска марка није уопће марка, већ је приватна наљепница поштара. А није ми јасно, може ли се та наљепница без даљњега убројати у ону групу претеча марака, коју познајемо у филателији под именом Рог|гпавђег марака (Сједињере Америчке Др-

,

ље

је ог | их претеча марака и Егартерове напнице, у колико накнадна анализа докаже њену исправност. Како данас ствари стоје, не може се говорити о првој марци на свијету, колико; год би то из разумљивих разлога одговарало власнику писма. То писмо из предфилателистичког доба има свакако своју филателистичку вриједност и оно је интересантан докуменат. Доста некритичка и сензационалистичка реклама у овом случају није симпатична. То осуђују и неки аустријски листови. Бечки лист „Млепег Zeitung“ Hamao ce побуђеним да нагласи потребу „пригушења локалног патриотизма“, којима су се, како ми изгледа, аранжери руководили више него ли строгим филате-. листичким критеријама. :

Природно је да је појава шпиталске наљепнице интересовала и аустријске и наше филателисте због Ловренца Кошира и његовог приједлога о увођењу марака. Нажалост, нека директна веза између Егартера и Кошировог приједлога није доказана, иако би то много користило Егартеровој наљепници у питању аванзовања на прву марку на свијету И конференција и уредник „Oesterr. Briefmarken-Zeitung"-a Карл Вајхс претпостављају да је постојала узрочна веза између Кошировог приједлога и Егартерове наљепнице. Вајхс пише: Хронолошки се на сардинске листове (Сагфа розђаје ЂоЏафа) везују прве енглеске марке, уведене од Роланда Хила према идејама Џемса Чалмерса, које су издане | маја 1840, а неколико дана касније, 6 маја, добиле франкатурну вриједност. При томе постоји претпоставка, да је у своје вријеме Чалмерс сазнао за план аустријског државног чиновника Ловренца Кошира, који је служио у Љубљани, из 1836 године о предностима наљепљивих поштанских марака, јер је доказано, да је Кошира посјетио неки Енглез, који се потанко упутио у Коширове идеје. Како су могли дјеловати Коширове идеје иницијативно на Енглеза Чалмерса, тако је још прије могла постојати веза између Коширових планова и хебемарке од ! крајцара“. Коширов приоритет на очинство поштанске марке није још увијек пред међународним форумом ријешен. Он је стварно био аустријски државни чиновник, али нико не може порећи да се родио у словеначкој сељачкој кући у Сподњој Луши крај Шкофје Локе, Зар не мирише мало и превише на „штајерски патриотизам“, кад се стално истиче аустријски државни чиновник, а прећуткује Словенац»!

Lu eda ui ad a

Podružnicama i pretplatnicima!

Mole se svi koji nisu platili dužnu pretplatu

da nam odmah pošalju na naš fek. rač.

104-903317 a i ia a Kia

aza

193