Filatelista

телистичку 'вриј тан докуменат“.

онда ће она бити и доказ да је у овим крајевима постојала идеја о лешвивој марци и пре прве поштанске марке у Енглеској. У колико је пак Егартер, творац те налепнице био у вези са нашим Коширом, то је ствар која треба да буде проучена и доказана. Сасвим је могућно да је Коширова идеја ла_ко пренесена из ЈБубљане у блиски Шпитал, јер се види и из Коширове поверљивости према Енглезу Голвају, да он није много полагао на очување тајне своје идеје. —

Франц Херман Вилс

а OJ; = У енат = еј испитивању даље о, ) _А ако се утврди исправност налепнице,— но на поменутој KoHdpepeHuwWjH y MomainTa-

С у Ma |

од онога што j

ту; само се подржавала и подгрејавала реклама, а сад се наводи и баснословна постигнута цена од 50.000 долара и у „Борби „ а и у последњој свесци швајцарског часописа „В. В. 2.“

_ Писмо се сада налази у Енглеској и отуда се нуди „озбиљним купцима на увид“. Тамо ће се оно свакако подврћи и свестраном испитивању. Треба сачекати резултате тога испитивања, па донети коначан суд не о првој, најстаријој марци, већ о налепници.

Поштанска марка као уметничко дело

Поштанска марка стара је преко сто година. Мали вредносни папир, који је садржавао само цифру и прост симбол, постао је национално куповно средство, које користи све уметничке и техничке атрибуте. При изради једне марке ипак се често занемарује естетски значај, јер је напредак штампарске технике и код марака повукао са собом запостављање доброг укуса. Овде нека се само спомене штампарска имитација дрвета и текстила, при чему је вредна само она лепота, која одговара материјалу и целисходности. Има већ више година како је утврђено да опада квалитет уметничке композиције цртежа на марки. Неумесна жеља да се на миниатурном простору, као што је марка, прикажу историске зидне слике, географски предели и градови, урамљени портрети, грбови, цифре и опширчи текстови, сукобљава се са оним, што је естетски својствено једпој марки — да уметнички одражава само оно што је најбитније. Само онај уметник, који поседује основно техничко знање и уз то способност да графички мисли и ради, може достојно да реши често нереално постављен задатак, Већина решења данас је уметнички 'незадовољавајућа. Филателистичко мерило нема утицаја ни код аутора цртежа, ни код штампара, јер обојица треба да ce старају за коначно довршење свог задатка, пошто нарочите особености, нијансе боја и грешке у штампању спадају у макулатуру. Када би се критеријум скупљача ограничио само па уметнички и штампарскотехнички квалитет, онда би марке многих земаља изостале из филателистичких збирки. Марка подлежи одређеним графичким, техничким MH оптичким законитостима, које ипак не треба да се узму као правила, пошто би правила кочила живост даљег развоја. Марка је вредносни папир и мора да

буде заштићена од фалсификата. Она се већим делом штампа на папиру са водознаком, осим тога бира се такав начин штампања, који допушта богату скалу тонова, црта или линијских задебљања, а то је линијска дубока штампа (челикорез), хелиогравура н растер-дубока штампа.

Потребно је да се цртеж на марки може распознати и кад је жигосана, т.ј. под оти-

- ском поштанског жига. Овоме захтеву најбо-

ље би одговарао цртеж цифре или неког простог симбола. Жигосањем марака, које садрже- слику узете из стварности, изопачује се естетска вредност, тако да се из тога разлога у неким земљама избегава израда марака са ликовима (портретима).

Пут поштанске марке у безграничност мотива значи свакако декаденцу поштанске марке. То могу да зауставе аутор цртежа и гравер, који виде овој задатак у томе да створе графичку минијатуру, уместо неприхватљиво сликарско дело. Поштанска марка води порекло од новца, и данас у поштанском саобраћају фунгира као његов наследник. |

Многи гравери и Kommorpa(pH у прво доба поштанске марке преносили су рељеф са новца на папир. Пут ка реалистичком, често фотографски верном портрету (слици), није добродошао граверу, јер тај пут води стварању обичних сличица. Нешто. слично је и са репродукцијом осталих мотива. Цифра, као најчистији графички облик, којој помиштавајући жиг једва може да одузме нешто од утиска, ретко се данас улотребљава, јер јој (како изгледа) недостаје вредност у политичко-пропагандном (смислу речи. Архитектура наиме више одговара малом облику марке евојим јаким контрасти-= ма, него једноставно претстављање предела. Највећег удела у значењу садржаја слике на марки има поред цртежа — симбол. Из

264

4 ђе- =