Filatelista

=" Ua -= ~ ц–

и i

митологије, историје човечанства,

кивотињског света и технике све више и _ више се узимају мотиви лако приступачни и цртачки добри за претстављање, «као што су генији, деца, ношње, животиње са грбова, голубови, палме и маслинове гранчице, ловорово лишће, амблеми појединих професија, ратна оруђа, превозна средства и поштански рог. Потешкоће које треба пребродити постоје и овде; за то нам служе као доказ многе марке средње-америчких држава. Церера на француским маркама добија током година нове и привлачне промене; исто важи и за Тела на швајцарским маркама. Интересантно је пратити какав су уметнички пут добили чести мотиви портрета истих личности (људи), као Гете на немачким, краљеви и краљице на британским, Боливар на јужноамеричким и Вашингтон“ на маркама САД. Није увек последње решење и најбоље, као што је случај код швајцарске марке са ликом Песталоција чији рељеф далеко надмашује добра старија издања. Откако је постала дубока штампа у челикорезу, на врхунцу свих искустава у штампању поштанских марака стоји линијска дубока штампа. Већина држава најрадије употребљава ову штампу, пошто сна највише одговара појму вредности. Технички отскачу одувек гравирани цртежи Аустрије,“ Лихтенштајна, Пољске и Холандије, пошто често њихова фотографска вредност одговара и смислу марке. Многе нације уствари у својим серијама слика више полажу на графику, т. ј. упрошћавање. Ренесанса у стилу марака свакако се примећује у Швајцарској и Шведској. Решења су“сасвим дводимензионална; перспектива и цртеж на слици остају стално један поред другог, а не као неко ступњевито претстављање дубине. Растер дубока штампа стално се све више примењује за марке, али врло ретко достиже лепоту хелиогравуре. Велике површине појављују се у растер дубокој штампи често праменасто, а осим тога недостаје јој богатство нијанса хелиогравуре. У књиготиску и каменотиску штампане су многе класичне марке, али је ипак у оно доба за књиготисак узиман као основни материјал отисак у челику, док данас често само накнадно бакрорез чини подлогу. Преговање (утискивање) као и лажно утискивање врло се ретко још употребљавају, док је ксилографски дуборез сада ван упстребе. Поред књиготиска примењује се највише офсет штампа за масовна издања, али нажалост овим обема врстама штампе недосатје оно детаљисање, које се код пригодних марака истиче још у цртежима.

Бригу коју предлагачи и уметници улажу код израде мотива за пригодне марке не би требало занемарити код израде редовних марака са којима- се скоро свуда маћехински поступа. Немачка је, на пример, у једном периоду једва имала добрих марака редовног издања, Марке са портретима Еберта, Хинденбурга, Фридриха П и Хитлера нису

се могле опирати никакв

ничкој критици, Овде неће бити речи о многобројним поштанским маркама, које су У првим паслератним годинама издате више импровизирано него простудирано. Као прве

марке штампане после 1945 године, које за- ·

служују пажњу, јесу марке француске окупационе зоне. Оне су биле живахне у мотиву и изради, мада натписи показују многе недостатке. Војне марке су биле напротив много лошије; натпис и орнаменат антиквирирани и невешти. Серија са мотивом келнске катедрале и редовна серија са историским грађевинама не удовољавају многим

захтевима укуса; упркос линијског манира“

израде оне делују сувише плакатски. Међутим, најављује се извесна регенерација пригодних марака, од којих ће неке бити израђене од познатих гравера Берлинске савезне штампарије, па ће поново стећи уметнички облик.

Поштанске марке у државама тоталитарних режима дени се као инструменат лолитичких партија. Њихове поштанске марке које су већином великог формата личе на смањене плакате и тако потпуно негирају смисао једног вредносног папира. Већина

" северноамеричких и енглеских марака OC-

тављају (сасвим незадоваљавајући утисак, упркос њиховог техничког савршенства, јер се слика, цифра, симбол и текст несдлучно боре око престижа. Да богатство и техничка могућности не морају да буду пресудне за квалитет марака, доказују вредноснице Чехословачке и Данске, које су, упркос свих традиционалних и националних веза, модерне у најбољем смислу те речи и оне успело илуструју виталност земаља одакле потичу. Надајмо се да ће и наше (= немачке) редовне марке ускоро постати добре, као што би то оне одавно могле бити према нивоу штампарске уметности и многоструке уметничке обдарености. Поштанске марке су одлично пропагандно средство и, захваљујући своме широком кругу делатности, оне су у стању да свуда задобију симпатије. Скоро све земље чланице Светског поштанског савеза славе своје природне лелоте, своје велике људе и жене, своје празнике — издавањем пригодних марака. И Немачка прославља сваке године годишњи цу рођења или смрти неког великог Немца или јубилеј каквог важног догађаја. Требало би се више послужити овим малим гласником, да би нашим грађанима и читавом свету показали да ми знамо свечане прилике да прославимо преко поштанске марке, која ће бити у стању да одоли сваком критичком осврту.

(Из „Дер Полиграф“, Франкфурт на Мајни, свеска 24/1951 година превела ЈБиљана Михајловић).

265

ој уметничкој и тек