Filatelista

Ф

српеку пошту за савезничке и неутралне земље. Али, како ова пошта није имала српских поштаснких марака, по томе «споразуму употребљавала је за франкирање пошиљака француске марке, које су тада биле у течају, а које је, према "споразуму, куповала од тамошње француске поште,

Француске марке 'употребљаване су код ове српске поште исто као и на француским поштама, — без икаквих претисака или макаквих специјалних знакова. Наводи неких каталога да су на српској пошти на Крфу употребљаване __ француске марке с претиском „РОБТЕ5 5ЕБВЕ5“ не одговарају истини, — као што ћемо видети у даљем излагању.

Врло су оскудни подаци из времена употребе ових марака на пошти у Крфу. За њих се први пут сазнало тек ! августа 1918 у француској штампи. И од тада, од првог дана, почело се с погрешним обавештењем

да су те марке «с претиском, па се то унело _у Иверов каталог, а затим и у друге стручне каталоге и часописе. Оскудно писање 0 овој пошти и о употрбен француских марака у њој било је свакако главни разлог, да се за дуго време одржава та погрешна тврдња о „маркама с претиском“, али изгледа, ова погрешна тврдња одржавала се и из шпекулативних разлога, па се још и данас одржава у Иверовом каталогу.

Ни српска поштанска архива са Крфа није сачувана. Изгледа да је у путу за отаџ-

бину пропала, те (се, дакле, ни из ње није.

могао добити какав поуздан податак. Тек у септембру 1929 године отпоче да се иде исправним путем, на који је указао А. Глепа 'у италијанском часопису „ЏШ Согriere КПађећсо" и изазвао пок. Дерока да да тачније податке о употреби француских марака и српских жигова на пошти у Крфу. Посебна већа студија о овим маркама „Les Timbres de France et la Рогђе Зегђе durant la Grande Guerre” om FP. P. Renaut D'Outre-Seille mojaBHma се 1940 године у Француској.

Потпуно је утврђено да нису постојале нове, _неупотребљене марке с претиском РОЗТЕ5 БЕКВЕ5. Оно што се појављивало. на тржишту, била су нарочито припремљена шпекулативна издања, без вредности за филателију. Она су се појавила онда, кад се појавила и прва вест о њиховом посто-

јању, у тесној вези с њом, — али при крају употребе _ француских марака—на српској пошти у Крфу. Уз те прве извештаје давани су подаци и слике како појединих _примерака, тако и читавих табака разних француских марака с претиском POSTES ЗЕЕВЕЗ. Али, баш ти цели табаци били су најбољи доказ да су те марке нарочито удешаване за шпекулативне сврхе.

По каталозима се наводи 14 разних вредности употребљаваних француских марака: 1,2, 8, 5, 10, 15, 20, 25. 30, 35, 40: 45: 50 с. и 1 фр. Оне се наводе: а) као нове с претиском, 6) као употребљене, али одлегљене и в) на отсечцима папира. По моме мишљењу ниједне од ових употребљених не дају довољне гаранције, да су заиста биле у исправној употреби на пошти и да потичу од српске поште на Крфу. Неупотребљене марке с претиском су неисправне, јер нису ни продаване на пошти, а од њих је било лако направити марке под 6), па и оне под в).

Али, не само да се оспорава исправна употреба тих марака у опште, већ се оспорава и употреба свих тих вредности. Нема званичних података које су од ових вредности биле у употреби, те се мора на основу других чињеница да утврђује могућност њихове употребе. Неки писци оспоравају да су неке од наведених вредности могле бити у употреби. Док Дероко, зато што их никад није видео употребљене на целим ковертама, тврди само за вредности од !, Зи 3 с. да нису могле бити употребљаване, јер за франкирање испод 5 с. није било потребе, дотле Е. Р. Непац; р'Оште-5е е оспорава употребу и још неких вредности.

Српска пошта заиста није имала потребе за целокупним овим великим низом вредности, пошто се франкирање вршило, на првом месту, на основи међународне тарифе. У Француској, са чијом поштом је била српска пошта у споразуму, биле су финансиским законом од 10 ТУ 1910 утврђене таксе 25 с. за просто писмо од 20 гр. 50 c. за препоручено писмо, 10 с. за дописницу и 5 с. за штампанице (за 50 гр.). Према томе и српској пошти, која се користила француском поштом и француским маркама, биле су потребне за франковање вредности од 5, 10, 25 и 50 с. за међународни саобраћај, који је у то време био потребан српским ратницима и избеглицама. — - Међутим, пошта српских ратника за Француску и, OGратно, из Француске за Крф и за солунски фронт таксирана је као пошта за унутрашњи саобраћај, те су приме:њиване, најпре, таксе: за обична писма 10 с. за препоручена 95 с. а од 1 јануара 1917, по измењеној тарифи: 15 е. за обична писма и 40 с. за препоручена, док је остала непромењена такса: за дописнице 10 с. и за штампанице 5 с. (ва 50 гр.). Према свему овоме за франкирање свих поштанских пошиљака са српске поште на Крфу биле су потребне само вредности од 5, 10, 15, 25, 40 и 50 с., а ако

124