Filatelista

ПРЕГЛЕД ИЗДАТИХ МАРАКА У ЕВРОПИ по ГОДИНАМА ОД 1840—1952

1840 2 | 1869 68 1841 2 | 1870 84 1842 = | 1871 46 1843 4 | 1872 88 1844 = | 1878 33 1845 2 | 1874 65 1846 — | 1875 129 1847 4 | 1876 100 1848 2 | 1877 781 1849 · 19 | 1878' 5 44 1850. ~ 35 | 1879 ; 57 1851 49 | 1880 53 1859 53 | 1881 83 1853 36 | 1882 109 1854 31 | 1883 43 1855 33 | 1884 ТИЈ 1856 37 | 1885 68 1857 98 | 1896 62 1858 46 | 1887 35 1859 85 | 1888 46 1860 28 | 1889 100 1861 ~ 62 | 1890 76 1862 з9 | 1891 106 1863 76 | 1892 67 1864 59 | 1893 | 88 1865 77 | 1894 ТА 1866 _ 76 | 1895 76 1867 ' 86 | 1896 66 1868 66 | 1897 _. 20

1898 | 70. 1927 · 50; 1899 97 1998 55; 1900 183 1999 50: 1901. 162 1930. 68 1909 187 | 1931 57; 1903 167 | 1932 47; 1904 99 | 1933 51! 1905 185 | 1934 54; 1906 187 | 1935 55, 1907 142 | 1936 65: 1908 943 | 1937 108: 1909 191 | 1938 86. 1910 | 186 | 1939 89 1911 220 | 1940 88' 1912 241 | 1941 139 1913 387 | 1949 69 1914 _ 269 | {043 82: 1915 991 | 1944 99; 1916 469 > a ~ | 1945 159 1917 495 5 1946 13 1918 846 o А 1947 101 1019 1786

5 | 1949 106: 1921 872 2 "023 932 | 1951 = :924 698 | 1952 И 1925 554 | Свега 38.047 1996 255 | роса не БИН ВБ Е

Još reč dve o emisionoj polilici

Nedavno je na jednom sastanku od strane nekih drugova koji, po svemmu sudeći, sebe smatraju dobrim poznavaocima ргоblematike emisione politike prigodnih izdamja poštamskih maraka, izraženo mišljenje koje kratko formulisamo glasi: „marke izdajemo zbog para!“ Pošto se diskusija vodila o prigodnim markama, očig:edno da su ovi drugovi zaboravili ma meke bitne e:emente prigodnih maraka, koji čine neodrživim jedmostrano shvatamje takvog cilja izdavanja prigodnih maraka. Izlaganja, koja tim povodom niže izlažemo, pokazaće da je krajnje vreme da se po ovom p:tanju konačno postigne saglasmost u shvatanju između svih zainteresovamih, Кој mogu da doprinesu da emisiona politika dovede do najboljih mogućnih rezultata za celinu naše zajednice. |

Kao filatelista polazim od filatelije...

(1) Amaterska filatelija spada među nmajm:ađe kultume tekovine ljudskog duha. Niko danas ne može poreći da ona nije već zauzela odgovarajuće mesto, koje joj u savremenom ljudskom društvu pripada među ostalim društvenim kulturnim diseiplimama. . i

(9) Kao mamifestacija kulturnih potreba i premenitih ambicija ljudi za proširenjem

saznanja, filatelija je vanredno pogodno sredstvo:

vaspitanja, posebno najmlađih čiamova društva,

propagamde tekovina i dostignuća jednc maroda u oblasti kulture, nauke, tehn:ke itd.

učvršćenja i proširenja Multurnih veza među prijateljskim narodima, itd.

(3) U savremenim uslovima, činjenica je da sve zemlje koriste na jedam ili drugi načim filateliju za realizaciju određemih ciljeva. Ovi ciljevi opredeljeni su emisionom politikom koja se vodi posredstvom роštanskih uprava.

(4) Fmisioma politika jedme zem:je od bitnog je гласаја га зђереп гагушка filatelije u toj zemlji. U emisionoj politici postoje dve izrazite sfere od kojih svaka traži posebam emisioni režim:

režim emisije redovnih i porto. maraka,i

režim emisije prigodnih i spomen mara-– ka.

(5) Redovne i porto poštanske marke pretstavljaju u modernom poštanskom saobracaju, uslov bez koga se masovnm DOštanski promet me može zamisliti. Redovna marka je u ovom slučaju s jedne strane sredstvo, kojim se obezbeđuje brzina i