Filatelista

efikasnost poštanskog saobraćaja, a s druge strame istovremeno sredstvo kojim se pokrivaju troškovi fumkcionisanja poštamskog saobraćaja. Prema tome, oblik ove marke, način mjene upotrebe, visine vrednosti na koju glasi itd., sve to mora biti potpumo podređemo interesu fumkcionisanja poštanskog saobraćaja i poštamska uprava — Koja je odgovoma za službu ptt saobraćaja — mora biti, tako reći, suverena u odlučivanju po svim pitamjima izrade i upotrebe ove vrste maraka.

(6) Prigodne marke nisu namenjene пеposredno potrebama poštanskog saobraćaja. Obavljamje poštamskog prometa može praktično da se odvija bez prigogdnih maraka, i stvarno obzirom ma veličimu mjihoVOS tiraža one praktično u 99"/o slučajeva i nisu патепјепе potrebama poštanskog prometa, mego isključivo drugim društvenim ciljevima — propagandnim, prigodnim i sl. svrhama. Može se čak tvrditi da damas kod najvećeg broja izdanja prigodnih maraka poštamske uprave račumaju prvenstveno na: filatelistički imteres za ove marke i s tim u vezi ma postizanje finansiskih rezultata.

(7) Ako apstrahujemo redovne i porto marke čije izdavanje diktiraju objektivne potrebe fumjciomisamja poštamskog saobraćaja. izlazi da se emisiona politika najdinamičnija izražava u politici izdavanja prigodnih maraka.

Ova politika. može da postavi sebi više zadataka:

— postizanje određenog mpropagamdnog efekta, (ma pr. u odnosu ma spoljni svet)

— vaspitne svrhe (na pr. u odnosu па najmlađe članove zajednice)

— obeležavamje prigodnih kulturmih manifestacija (maučnih, sportskih, međuma– rodmih itd.)

— realizaciju što većeg finansiskog uspeha (i u zemlji i prema inostranstvu)

itd.

T

(8) Šabloni za emisionu politiku ne mogu se unapred dati. Ona zavisi od izdamja i od cilja koji društvena zajedmica želi postići sa komkretnim izdanjem.

Praksa je pokazala da je najuspešnija ona emisjiona politika koja je vodila računa o celini interesa društvene zajednice, odmosno koja nije bila jednostrano vođena. Kurs ka izdavanju prigodmih maraka samo „zbog para“ vodio je po pravilu spekulaciji i kompromitovanju ugleda zemlje koja je tim putem išla. Manifestacije OVOE kursa ogledale su se, kao što je poznato, u sužavamju tiraža, velikom broju izdanja, visokim nomimalama, ograničenju prodaje uvođenju fzv. ključ marke itd. Kurs ka izdavanju prigodmih maraka isključivo kao propaganidnog sredsiva takođe je štetio fiLatelističkom ugledu marke.

Radi se dakle o meri svestranog društvenog interesa koju svako izdanje prigodnih maraka treba da ima i da zadovolji..

Tvrdnja da se prigodne marke izdaju samo „zbog para“ može se razumeti dvojako: ili kao mepoznavanje osnovnih elemenata savremene politike izdavanja роštanskih maraka u svetu, ili pak, kao zapostavljanje „zbog para“ drugih društvenih ciljeva, što je u osnovi preživelo vulgarmo shvatamje emisiome politike,

Po našem mišljenju bilo bi korisno kada bi Savez filatelista Jugoslavije diskusiju Do ovim pitanjima preneo i na časopise koji tretiraju društvena i kulturna pitamja iz Života maše društvene zajedmice. Na taj načim bi se, kroz mobilizaciju javnog mišljenja i svestramu diskusiju, došlo, ubeđeni smo, do takvih rešenja koji bi našu emisionu politiku prigodnih poštanskih maraka krenuli novim putevima kakvi više odgovaraju mlozi filatelije u svetu i kod mas.

22 jamuara 1954 god.

Beograd.

Povodom članka „Filatelistička strana Esperanto kongresa“

Filatelistički Savez Hrvatske uputio je redakciji „MPilateliste“ ovo pismo:

Budući da je u Vašem listu br. 8— na stranici 168—164 odštampam članak nepoznatog Damira Blagojevića pod naslovom

„Filatelistička strana Esperanto kongresa“,

koji u velikoj mjeri ugrožava ugled Filatelističkog saveza Hrvafske, a svojim metočnim tvrdmjama dezimformira čitaoce „Pilateliste“ i ostalu javnost, to Vas molimo i bez obzira na Zakon o štampi, a pozivajući se ma drugarske odnose, da u narednom broju Vašeg lista donesete slijedeću izjavu:

„Filatelistički savez Hrvatske, kao priređivač PFilatelističke izložbe, koja se održavala prilikom Kongresa esperamtista u Zagreba i kao nakladnik posebnih kuverata i maksimum karata, koje je raspačavao, nije se služio ni posebnim žigom ni bojom drugačijom od one, kojom je prigodne marke Žžigosala pošta u prostorijama gđe se održavao kongres, pa prema tome nije i me može biti odgovoram za sve ono, što je u vezi s mekim ljubičastim žigom izmio u članku Damir Blagojević.

| „ue —

9