Filatelista

пут а и

табака, и. зато је прибегла линијском зупчању, — први пут у свом раду.

А сада да видимо зупчања код 1 издања марака с ликом кнеза Милана! Дероко наводи следећа зупчања: 9, 115, 12, 1212 и 13 и комбинације тих зупчања. Међутим, има осим тих зупчања још и других; али останимо само код тих; доста је и то.

Од тих пет зупчања налазимо код аустријских марака, у времену штампања марака с ликом кнеза Милана, само зупчање 12; a тек пет година касније и зупчање 18. Зупчање 9/4 код аустријских марака од 1867 године не сме се узети у обзир, јер је то „Вовепхаћицив“, које нема ничега заједничког са линијским зупчањем 915. Тек код издања од 1883 године појављују се и линијска зупчања 99», 1ИЉ и 12, — дакле |4 година касније. Ни код других марака штампаних у Бечу, за друге државе, не налазимо ова зупчања. Шрногорске марке од 1874 године имају оштро зупчање 1074 и зупчање 12, а персиске марке од 1876 године, израђене у Бечу, имају зупчања 10љ. 11 19 “= 13. \

Према томе се може са сигурношћу тврдити да Беч у доба штампања марака с ликом кнеза Милана, 1869 године, није имао зумбе за линијско зупчање 9, 1ИЉ ми 120», јер се та три зупчања појављују тек пет година касније.

А сад да пређемо опет на зупчање марака с ликом кнеза Милана! Пре свега, линијско зупчање 9», које Беч није имао, по свему одговара зупчању марака кнеза Михаила, штампаних зупчаних у Београду! — Даље налазимо код [ издања, несумљиво зупчаног у Београду, сасвим иста зупчања, извршена истим зумбама, као и код 1 издања. Намеће се сам од себе закључак да су оба издања зупчана на истом месту т.ј. у Београду. |

Биће можда филателиста, који ће рећи да су марке израђене у Бечу, па заједно са

· зумбама послане у Београд. То је искљу-

чено! У првом реду не би бечка штампарија употребила за ту, за њене прилике, малу накладу пет разних зумби, и то још са толиким комбинацијама. Бечка штампарија била је онда међу најмодернијима у свету, — и то се не може претпоставити. Даље, што је врло важно, величина марака с ликом кнеза Милана одговарала је сасвим аустријским маркама од 1867 године, па би

· их зато вероватно зупчала на истим маши-

нама где и своје марке т.ј. зупчањем целог табака O91/> (Bogenzahmumg).

Могло би се, евентулно, рећи да су марке штампане у Бечу, па незупчане послате у Београд, да се тамо 'доврше. И то се мо-

_ же тешко замислити, јер је зупчање нај-

мањи посао код израде марака, и није вероватно да би бечка штампарија испоручила недовршене мархе. Напротив, сигурно је да је Државна штампарија ннабавила и нове зумбе за зупчање, вероватно приликом набавке папира и боје, јер се те исте зумбе појављују и код доцнијих издања марака кнеза Милана. Старе зумбе, којима су зупчане марке кнеза Михаила, биле су већ мало дотраџале, а

_услед већег обима посла можда није ни би-

ло доста зумби, а требало их је и за резерву. Што те зумбе нису биле све исте величине, у оно време није играло улогу, пошто онда још није било филателије као данас. Вероватно је службеник, који је извршио набавку материјала, узео оне зумбе, које је нашао готове код фабриканата.

(0 маркама кнеза Михаила, штампаним у Бечу, имамо тачне податке, чак и о разним детаљима. Да су прве марке кнеза Милана штампане у Бечу, вероватно би такође било неких докумената о томе. И то упућује на то да је штампање нових марака сматрано за обичан рутински посао Државне штампарије, за који није било потребно правити нарочите забелешке. Ради тога је врло вероватно да се нека званична документа о томе у будућности неће пронаћи, јер не постоје.

Из свега реченог изводим закључак да су прве марке кнеза Милана штампане у Београду, као и сва остала издања. Ако би се још мојим разлозима у погледу папира, боје и штампе могло супротставити противразлога, односно овим чињеницама дати супротна тумачења, иако мање вероватна, зупчање првих марака с ликом кнеза Милана необорив је доказ о томе да су марке израђене у Београду, и да се то издање има сматрати првим Сеоградским издањем.

(Овај мој чланак сигурно ће изазвати дискусију. међу истраживачима и 'специјалистима српских марака. Деценијама се водила расправа око овог питања између најпризнатијих стручњака (н. пр. између Дерока и Ре 5тећа) и ни је се дошло до позитивног резултата, јер писмених доказа није било ни за друго становиште. Једини сигуран доказ за место израде овог издања, зупчање, нико до сада није запазио нити споменуо, јер би иначе то питање било већ давно рашчиштћено.

Мислим да је овим најважније Hepa3јашњено питање српске филателије коначно решено, и биће ми драго, ако меродавно познаваоци 'орпских марака стекну такође убеђење, да су прве марке с ликом кнеза Милана штампане у Београду.

ПЛАТИТЕ ОДМАХ ДУЖНУ ПРЕТПЛАТУ! ОБНОВИТЕ ПРЕТПЛАТУ ЗА 1954 ГОДИНУ!