Filatelista

3) Ostalih maraka u vrednosti do 700 dinara (po cenama „Jugofilatelije“),

4) 100 komada poništenih maraka „masenvare“ u ukupnoj vrednosti do 10

_ dinara (po cenama „Jugofilatelije“),

I još jedno ograničenje: nove marke mogu se slati tek posle isteka roka od iri meseca od dana kada su izdate.

Ма prvi pogled moglo bi se reći da su gornja ograničenja neznatna i da je opšti izgled koji su u toku jednog meseca može poslati potpumo dovoljan svakom: filatelisti, a da samim fim i Naredba o filatelističkoj razmeni maraka sa inostranstvom odgovara svojoj nameni.

Međutim, u praksi stvar izgleda drukčije: Naredba zapostavlja marke FNRJ, a favorizuje ostale marke, i pored toga još otežava razmenu maraka onim razmenjivačima, koji isključivo žele da menjaju marke FNRJ, a takvih ima dosta, a evo zbog čega.

Dok smo u polovini 1951 godine imali uglavonm emisiju čija je nominalna vrednost jedme serije iznosila do 50, a izuzetno i do 100 dinara, od tada se mominalna vrednost jedne serije stalno povećava, tako da je dostigla iznos i do 300 dinara, a franko, porto i avionske serije i do 800 dinara, — što znači da, dok smo ranije u jedmom. pismu mogli poslati i do 10 serija maraka FNRJ i time donekle zadovoljiti naše inostrane razmenjivače, dotle sada možemo poslati svega dve serije. Tačno je te dve serije mogu iznositi i više nego 10 ranijih serija, . samo je mezgoda u tome, što smo mi prema našim inostranim razmenjivačima u jednoj moralmoj obavezi da im šaljemo sva izdanja пазе zemlje, a to ovim mismo u mogućnosti da uradimo, a s druge strane nas svaka preporučena pošiljka maraka košta oko 80 dinara, što negativno mtiče na samu razmenu i kurseve po kojima se marke obračunavaju.

Isključivih sakupljača maraka FNRJ ima u svetu dosta. Oni od nas traže samo marke PNRJ, a i ostale marke, kojih možemo poslati do 700 dinara. Međutim, Naredba je povezala sve to između sebe i mi onda, hteli ili me, nudimo našim inostranim razmenjivačima da i zajedno sa markama FNRJ šaljemo i marke drugih područja, kako bi mogli poslati jednu ozbiljnu pošiljku, koja bi smanjila i onako velike izdatke oko poštarine i drugo. Ne znamo samo čemu ovo koristi i da li ima potrebe да паз једап naš propis iz 1952 godine goni na Ovo?!

Dalje, svaki filatelista želi da što pre dođe do novih izdanja maraka zemlje koju skuplja. Međutim, inostrani sakupljači maraka ENRJ mogu doći do naših maraka tek posle tri i- po meseca od dana kada su jzašle, čime se gubi interes za пасе marke, a naši filatelisti se dovode u nerav-

ет

nopravan položaj u odnosu na Бате #1а– teliste.

Kao što se vidi zaista neravnopravan položaj maraka FNRJ u odonsu ma ostale marke , a samim tim i neravnopravan položaj maših filatelista koji menjaju samo marke FNRJ u odnosu na ostale filateliste koji menjaju marke ostalih područja.

Ograničenje filatelista da mogu slati samo 100 komada poništenih maraka — „тпаsenvare“ —U vrednosti do 10 dinara po o{l- | kupnim cenama „Jugofilatelije“, smatram da je najteže od svih i da najviše pogada baš prave filateliste, a da istovremeno i najviše štete manosi pravoj filatelisti i prometu naših maraka. Glavni objekat u filateliji treba da je poništena marka, marka koja obilazi našu zemlju i svet, marka koja najmanje košta i do koje se najlakše dolazi. Međutim, ni to ne možemo slati, jer ko će platiti 35.— dinara troškove oko carine i drugog, da bi poslao 100 komada poništenih maraka, čija vrednost iznosi do 10 dinara.

Moje je lično mišljenje da izvesnih ograničenja u pogledu razmene maraka sa inostranstvom mora biti i da su ona još uvek nužna, ali je samo pitanje kakva ta ograničenja treba _да budu, da bi se- i bi se Коло Шо filateliji i mjenom razvoju.

Ja smatram da bi trebalo zadržati i iznos :do 5.500.— dinara, koji se može poslali inostranim sakupljačima maraka u jednom muesecu, a dati filatelistima slobodan izbor šta će poslati i koje će marke slati. Dalje odobriti da se poništenih maraka male vrednosti — „manservare“ može роslati u jednom pismu do 50 ili 100 grama, kao i ukinuti ograničenje da se marke mogu slati tek na tri meseca posle izdavanja te emisije.

Kontrolu za slanje maraka trebalo bi poveriti savezima filatelista kao društvenim organizacijama koje treba da štite i interese države i interese filatelije. Mislim da Generalna Direkcija pošta, s obzirom na njem novi status, ne bi trebala da <е bavi ovim poslom. Isto tako smatram da t:eba za žfilatelističke pošiljke odobriti povlašćenu tarifu, koja bi bila za 50% niža od sadašnje tarife, s obzirom na Činjenicu da je sadašnja tarifa visoka i da u mmogome otežava inostranu razmeni maraka i njeno popularisanje.

Svakako, da bi većina filatelista sa ovim bila zadovoljna. a istovremeno ovakav novi način razmene marka onemogućio bi nefilatelističku razmenu i u potpunosti odgovorio tome cilju.

Ovoliko o samoj Naredbi za razmenu maraka sa inostranstvom.

Sada nekoliko reči o samoj тозгапој razmeni.

Na poslednjoj godišnjoj skupštini Saveza filatelista Srbije izneti su statistički