Filatelista

jem da se nije isplatilo bečkoj štampariji da izradi posebnu mašinu za pomenuto |аbačno zupčanje srpskih maraka — veceg formata od ostalih — štampanih kod njih.

Smatram da je potpuno sigurno, da su za zupčanje ovih maraka upotrebili linijske mašine — koje su im do tada služile za prozupčavanje taksenih maraka — najrazličitijee formata (6 raznih formata!). Detaljno o tim taksenim markama vidi u stručnim Mmjigama o taksenim markanaa na nemačkom i mađarskom jeziku (HolТапдег, Којоје, Мејгеу #48).

Možda će neko postaviti pitanje, ako je već tako — zašto su onda ovu relativno malu nakladu maraka zupčali na raznim mašinama i tako dobili više vrste redovnog zupčanja? I na to je lako maći odgovor: Sigurmo je, da je Beograd u to vreme bio interesent za kompletan uređaj za izradu poštamskih maraka. — Bečkoj štampariji su pomenute mašine verovatino. DOstale suvišne i mepraktične — i pošto su baš u to doba prodali veći broj ovih таšina novo=stvorenoj markarnici u Budimpešti za zupčanje mađarskih poštanskih maraka, lako je moguće da su također prodali i Beogradu veći broj takvih mašina. — Kao dokaz ove teze navodim, da mašine upotrebljene za prozupčavanje mna=– raka izrađenih u Beogradu od 1872 godine pa na dalje nisu bile nove, što najbolje dokazuje da su rupice kod zupčanja neravnomerno raspoređene, što kod novih mašina nikako nije slučaj i što mastaje

Drag. M. Raičević

kod duže upotrebe. — Drugi dokaz ispravnosti moje teze je taj, što su u Beču kod izrade prvog bečkog štampamja ove serije upotrebljavali razne mašine za mperforisanje baš sa tom namerom da na već izrađenim markama prikažu ispravnost i upotrebljivost mašina — koje su kasnije ustupili Beogradu. — Inače ne bi bilo :ogičmo da se za zupčanje u tako velikoj štampariji kao što je to bila u Beču koriste raznolike mašine za prozupčavanje maraka naročito ne kod tako male zalihe, kao što su tada naručene marke I štanmpanja s likom kmeza Milama. ~

Verujem i to da su istom prilikom posle izvršenog zupčanja u Beču na raznojikim „mašinama, dali savet zastupniku Beograda, da kod idućeg štampanja DOklone pažnju na međusobno otstojanje maraka i da to otstojanje u oba pravca ргоšire, da bi se zupčanje moglo izvesti pravilnije lakše i ravmomernije. — Ovo je već kod II i kod ostalih štampanja učinjeno. Tako u ovom članku postoje pretpostavКе, трак verujem da postoji više i dokaznog materijala — naročito u poglavlju kod zupčanja koji jasno svedoče o tome, da je prvo štampanje ovih maraka ipak VTIšeno u Beču a ne u Beogradu, — te bi trebalo da se u stručnim publikacijama i u buduće ostavi dosadašnji raspored pojedinih štampanja i da se bečka štampa svakako posebno vodi od kasnije — beogradske. Nešto o razmeni maraka s inostranstvom

Već duže vremena vodi se među filatelistima diskusija o načmu razmene maraka s inostranstvom, upravo diskusija o tome da li je Naredba o načinu filatelističke razmene poštanskih maraka sa inostranstvom zastarela ili ne, kao i da li su u današnjim prilikama opravdana ograničenja koje ista postavlja ili nisu opravdana. Pored toga postavlja se i niz drugih pitanja u vezi sa ovim i traže mogućnosti za njihovo rešenje.

Naredba o načinu filatelističke razmene poštanskih maraka sa inostranstvom doneta Je meseca juna 1952 godine, dakle skoro pre pume dve godine, a od tada se mnogo što šta izmenilo u našem društvenom Životu, pa se izmenilo i u Životu filatelije, a u vezi s ovim i u odnosu na emisionu politiku, koju vode naši nadležni državni organi,

Postavlja se pitanje da li je sadašnji

način filatelističke razmene maraka sa ino- .

stranstvom zastareo ili nije; da li ga treba menjati i prilagoditi razvoju našeg socijalističkog društva; pa ako treba, onda kako i u čemu.

Naredba predviđa da svaki organizova-– ni filatelista može u jednom mesecu poslati inostranim razmenjivačima. maraka u vrednost i do 5.500.— dinara (cene računate ро katalogu maraka „Jugofilatelija“) i to svakom razmenjivaču samo po jednu pošiljku mesečno. Jedno pismo može sadržavati i бог

1) Магака ЕМЕЈ neponištenih u nominalnoj vrednosti do 100.—x— dinara, a ако jedna serija prelazi od 100.— dinara, onda se može poslati samo jedna takva serija.

2) Maraka PNRJ, koje su povučene iz tečaja u vrednosti do 300.— dinara, odnosno i preko 300 dinara, ako jedna serija prelazi vrednost preko 300 dimara (računajući po prodajnim cenama „Jugofilatelije“). 59