Filatelista

О измени начина филателистичке размене с иностранством

Уредништво „Филателисте“ отворило је у броју 1/54 дискусију о измени начина филателистичке размене с иностранством.

Поред раније објављених чланака у броју 1 и 4—5/54, данас доносимо чланак друra Тихомира Деље:

Начин размене са иностракством

више не

Филателисти целог света врше међусобну размену марака. Овај начин попуњавања збирке врло је користан, јер се филателиста не излаже улагању у филателију већих финансиских средстава, а с друге стране је исто корисна, јер зближује филателисте целог света, а то је огроман допринос за јачање пријатељства међу народима. Како филателистичка размена има и пропагандни карактер, то је и за нас Југословене то врло важан фактор, те стога треба све учинити да се филателистичка размена развија што нормалније.

Неке земље пристулале су ограничавању размене или чак потпуној забрани. Нећу да улазим у разлоге којим су се те земље руководиле, кад су ове мере предузеле, но једно је тачно да ове забране или ограничења нису доносиле предвиђене користи у развоју _филателије, већ напротив само штету.

Колико“ је овај проблем актуелан, најбоље се види и по томе што се на конгресу у Лисабону 1953 од стране Међународне филателистичке федерације поставило ово питање. Бразилијански делегат, кога су 0властиле све јужноамеричке националне филателистичке организације на конгресу у Ла Пазу захтевао је да се преко Уједињених нација настоји код оних влада, које су донеле забрану или ограничење да је скину и омогуће слободну размену, као што је то дозвољено часописима и другим стварима, а што све иде у прилог јачању пријатељства међу народима. Шредлог је при хваћен и упућен и у том смислу упућена петиција Уједињеним народима.

Ми, филателисти, са своје стране тру-

имо се да докажемо, да се код нас филателија не спутава, као што и јесте, јер је либералнија од свих уредби, које је ма мн једна земља која је увела ограничења, донела. Али од доношења уредбе, па до датас много шта је промењено, тако да она нас не одговара. Тако, под тачком 2 уредбе мо гло се послати по каталогу „Југофилателије“ марке ФНРЈ у вредности од дин. 300 — Тада је то било довољно, јер се могло послати скоро 10 разних серија, јер су номинале, па, према томе, и каталошка

Д

83

одговара

вредност биле мале. Данас су велике номинале, па и у каталогу је још већа вредност, тако да се може послати највише |2 серије. Како је ово мучење и за нас и за иностраног партнера, колико то изазива кореспонденције и објашњења, тешко је описати. — Затим, у тач. 3, ако је серија преко 700 дин. не може се послати пела, већ у неколико писама, односно за неколико месеци или да се тражи молбом од „Југофилателије“ да одобри да се може одједаред послати цела серија. Зашто. ово не упростити, јер кад се нешто може - молбом, онда је једноставније то решити уредбом. У тач. 4 каже се да се може послати

најобичнији _ „масенваре“ ФНРЈ, чија је вредност за 100 комада дин. !0— Ако се узме да је скупљање поништених марака

права филателија, и код нас се чини много да се људи излече од скупљања поништених марака, тада се може рећи да Уредба није имала довољно увида у овој тачки, те би количину требало повећати а 300 комада.

Што се тиче курсирајућих марака односно добротворних, да се могу слати, «о сле три месеца по изласку, исто не иде у прилог једној фер размени, кад се партнер смора остати 3 месеца без тих марака; а и у пропагандном смислу таква серија нема довољно ефекта.

Ако се постави питање да ли инострану размену треба и даље регулисати путем уредбе или не, мишљење филателиста било би да није потребно, но у колико би њено постојање било неопходно, тада би и Уредба требала бити измењена.

Приликом измене Уредбе треба имати у виду да састављати пошиљку марака према категоријама, односно како је то садашњом Уредбом регулисано у четири тачке, а на бази каталога „Југофилателије“, није срећно решење. Није ерећно решење из тих разлога, што цене у каталогу „Југофилателије“ нису реалне, а са друге стране филателисти не мењају по каталогу „Ју= гофилателије“, већ на бази каталога Цумштајн, Ивер, Скот, Гибонс ни Михел. Због тога висина вредности једне пошиљке била би одређена не према динарима, већ према

у