Filatelista

—_ ФИЛАТЕЛИСТИЧКИ ЖИВОТ У ПОДРУЖНИЦИ „ВРАЧАР“

Извештај Управног одбора

Још једном се ове године састајемо да прегледамо шта смо урадили. Још једна је година за нама, Истина, не може се рећи да је то била плодна година рада, али с обзиром на све околности не може се ништа нарочито ни замерити. Наше друштво је још једну годину записело у своју прошлост, — а та прошлост је тачно онаква какву наше друштво заслужује. Јер, не може се порећи она освештана истина: да људи чине. друттво и да је свако друштво само онакво какви су му чланови. Другим речима, друштвена слика добија се снимањем свих чланова, њихове активности и њихове привржености друштву.

Ако се пође тим путем, онда сваки од нас, који смо чланови овог друштва, треба да се запитамо: шта смо за ово друштво (сваки појединац) учинили.

Ова се истина непрестано понавља и можда ће вам изгледати као нека отрцана фраза. Али, ма колико вам то изгледало отрпано, ово се мора понављати, јер доклегод ми сви заједно не дођемо до сагласног уверења, да сви скупа сачињавамо ову заједницу и да се само сложним радом свих нас може постићи стваран успех — све дотле ће У животу нашег друштва (па подједнако и свих осталих друштава) бити натезања и животарења.

Годишња скупштина претставља смотру рада, али и смотру привржености чланова друштва. За наше скупштине влада као неко правило да се не могу похвалити приврженошћу чланова. Као први пример може послужити то, да ниједна наша скупштина не може почети с радом на време зато што нема кворума. Сви полазе на заказану скупштину с убеђењем да се не треба журити, јер ће рад ионако почети један сат касније. Никад нема довољно присутних чланова, да се може почети са радом у заказано време. И то се понавља из године у годину.

Можда ће неко рећи па шта ћу на скупштини! Шта ја имам од друштваг — (а такви се приговори заиста и чују).

Чудна је то појава. и још чудније резоновање. Пре свега, запитајмо се, сваки понаособ, с каквим правом неко тражи да му наше друштво пружи више од онога што му пружаг2

Потсетимо се најпре, да.-смо ми сви чланови аматери филателистичког друштва, а никако чланови неког презећа, које ради за добит и дели исту. Као што свако аматерско друштво окуп-

ља око себе своје приврженике, тако и наше друштво окупља оне људе који се с пасијом посвећују филателији. А филателија је, пре свега, уживање у лепом, уживање у проучавању истори-

· је географије, уметности. Филателија је

·_" опажена

"али

исто тако посвећивање реду, педантно поштовање реда и уредности. Почеци филателије били су засновани на овим начелима. То свакако не треба да се доказује и наглашава.

На жалост, предмети наших пасија, мали и историски документи, били су све већма тражени и у њима је убрзо и новчана вредност. Од тога момента у аматерске односе увлачи се и појам лукративног, који у извесним временима узима озбиљне размере. Тај лукративни моменат, то је оно што засењује нашу лепу филателију. Аматерство и трка за добити не иду никако з3једно. Аматерство је заиста један виши облик уживања, чист и непомућен. По невољи, предмети нашег љубитељства постали су предмет трговине, јер се број сакупљача — љубитеља из дана у дан повећавао, марке су биле све више тражене, а по законима који владају на тржишту тражени предмети постају све вреднији. Та чињеница помутила је кристалну чистоћу аматерског уживања. Марке су постале предмет трговине, а они који у трговини виде само извор добити упрљали су аматеризам филателије. Не значи то да треба одбацити уопште вредност као појам у филателији. Само за правог филателисту вредност његове збирке није једино у новчаној вредности, већ пре свега у лепоти изабраних комада, лепо очуваних и лего сређених. И реткост или особеност појединих примерака додају нешто општој вредности збирке; несумњиво и вредност у новцу долази до изражаја, за нас аматере то не може и не сме бити главни "чинилац.

Ако смо ми чланови — аматери, запитајмо се шта можемо тражити и очекивати од нашег друштва2г Оно нам, пре свега, омогућује да се састајемо одређених дана на једном месту и да на тим састанцима измењамо мишљења о предмету наше пасије, па да и саме предмете размењујемо. С друге стране, друштво нам осигурава да, уз претходан полог, добијамо сваку марку која се на нашем подручју изда.

Ту ће свакако бити приговора, да нисмо добијали све марке, које су некад издаване на подручју 577 — УЏЈМА, Тај