Filatelista

| | |

TOO god. poštanske marke Finske biti pod pokroviteljstvom FIP-e, te da će se istom prilikom održati u Helsinikiu i Kongres ЕТР-е.

_ __ Izložba u Buenos Ayres-u (Argentini) od 21 VIII 1956 godine biće također pod pokroviteljstvom ЕТР-е.

Izložba u New. Yorku od 28 IV 1956 godine meće biti pod рокгоуне фуога PIP-e, jer filatelističke organizacije SAD nisu članice PIP-e, no zbog tešnje saradпје за Шт organizacijama (na Kongresu

u Štokholmu bilo je prisutno 2 delegata

SAD) — FIP-a preporučuje svojim člamicama učestvovanje na toj izložbi („EIPEX”) u Njujorku.

Izrael je najavio održavanje međuna– rodne izložbe u 1958 godini, mo s obzirom da je za fu godniu već Belgija tražila odobrenje za održavanje Svetske filatelističke izložbe (Jubilarne) — preporučuje se Izraelu da svoj zahtev menja i traži 1957 godinu. Na ovogodišnjem Kongresu PIP-e usled bolesti sprečen dosadašnji pretsednik Friederich (iz Švajcarske) podneo je ostavku, a na njegovo mesto je izabran Taicien Berthčlot dosadašnji potpretsednik iz Pran-

cuske. — Za Savetnika PIP-e izabrati su: Deninger (Zap. Nemačka), Poulie (Holamdija), „Trincao (Portugal), Schultz-

Steinheil (Švedska), prof. Brus (Čehoslovačka), ТтоПих (Svajcarska) i Glass (SAD).

„Medalja FIP-e za 1955 godinu jednoglasno je dodeljena dosadašnjem prefsedniku таи Friederich-u, koji je izabrat га doživotnog počasnog pretsednika FIP-e.

Naš Delegat drug inž. Меглег је ш Štokholmu mpozvat u svetski ocenjivački sud — i kao ·takav u svojstvu člana žiria će učestvovati ma pretstojećoj međunarodnoj izložbi „Praga 1955”, koja se održava ismmeđu 10—25 septembra 1955 godine.

EMVE

ПРВА ИЗДАЊА МАРАКА ШВЕДСКЕ И НОРВЕШКЕ

Поводом прославе стогодишњице првих поштанских марака Шведске и Норвешке желимо детаљније да упознамо наше читаоце са тим стогодишњацима и овај извод из чланка Д. Дертејра, и објављеног у белгиском часопису „ВаЈазље Магашпе“-а свакако ће бити од користи онима које интересују скандинавске марке. Најстарија издања ових двеју земаља била су увек веома цењена и вредност им је стално расла.

i ШВЕДСКА

Прво издање ове земље, од 1 јула 1855 г., састоји се од пет вредности са сликом грба с круном, штампаних на папиру танком или дебелом, али чешће танком, који је у многим случајевима нешто мало неуједначен, кад се марка испитује по вредности, и садржи ситне делихе сламе (рае:), што је једна од карактеристика ових марака.

Зупчање је углавном чисто и добро оцртано, али се подекад наилази на примерке, код којих је, напротив, рђавог облика. Квалитетни (прворазредни) примерци су изузетак, јер је папир, доста мек и крт, подложан лаком истањивању, кварењу зубаца на угловима, гужвању и, нарочито, пукотинама између зубаца. Што се тиче пентрирано= сти, она је неисправна; понекад зупци прелазе и преко пртежа марке. Зато је добро, из горњих разлога, не показивати претеране захтеве код ових вредности,

те иако је пожељно да се од њих имају

" добро центрирани примерци, паметно је

исто тако да се човек заинтересује и за »нормалне марке“ или простије речено, за оне које је могуће набавити, јер се код овог издања више или мање неправилна центрираност не може сматрати као недостатак, пошто је она, у неку руку, правило.

Марка бр. 1 (8 ки пз рапсо) велика је реткост и као поништена, а врло велика реткост у непоништеном стању, са или без гуме. Примерци на писмима постоје само у врло ограниченом броју, исто као и парови или траке.

Жигови употребљавани за поништавање ове марке углавном су округли и са датумом, али исто тако постоје и квадратни и правоугаони жигови, као и линеарна поништавања без оквира, која се убрајају у најбоље.

Што се тиче: особености код марке од 3 5К., штампаној у жутој уместо у

100