Filatelista

"Ка, а do sada su ih izdale ove 'oštansi:e,

uprave: Alžir (1), Australija (1), Belgija (3), Brazilija (i), Dominikamska rep. (2), Egipat (2), Južna Koreja (3), Kuba (2),

Liban (2), Maroko Pr. (1), Monako (1), Pa--

nama (3), S. A. D. (1), Sarska oblast (1), Sirija (4), Tumis (4), Filipini (3), Пизи ska (1) i Honduras (10).

Brojevi u zagradama znače broj Бе tih maraka. -

| PRBSTANAK VAŽNOSTI NEKIH MA-

RAKA NEMAČKE DEMOKRATSKE ВЕРОВИКЕ

Objavljeno je da su 30 juma izgubile Trankaturnu važnost ova izdamja Nemačke demokr. republike: 4 vrednosti iz serije „Programa macionalne obnove” (137—140), sermja „“7O godišnjica smrti K. Marksa” (161—170), 2 vrednosti za Lajpciški sajam (195, 196), 2. vredmosti čuvenih građevinara (197, 198), 1 vredmost za stogodišnji-

cu smrfi L. Kraniha (199), 1 vrednost za-

Crv. krst (200), 1 vrednost za Dan marke

za 1953 godinu (201), 1 vrednost za 75 POS 5

dišnjicu lajpciškog zoološkog vrta (202), 1 vrednost та 125 godišnjicu smrti F. Šuberta (206), 6 vrednosti nemačkih patriota (207—212) 1 vredmost za 225 godinu rođenja Lesinga (231), 1 vrednost za а renciju četiri velike је 1954 2. (232), 1 vrednost za Staljina (233), 2-· vrednosti za vožnju Varšava—NBerlin—Prag (234, 235) i 1 vrednost za 80 godišnjicu smrti FP. Rojtera (238).

U zagradama su brojevi Cumštajnovog kataloga.

NAJVIŠE SLIKANA ŽENA PRANCUSKBE

„S. B.-Z.” piše: „Kramcuska poštamsia mamnmka od 25·Fr., koja je bila puštena u lečaj 28 marta ov. g., prikazuje devojku

"s rukavicama pred česmom ma trgu Kon-

kordije mu. Parizu za ukazivanje na kvalitet francuskog fabrlikovamja rukavica. Graver te marke, P. Gardon, za izradu svoje gravure poslužio se svojom šesrnajestogodišnjom ćerkom Marijom, koja ma taj mačin ulazi u red najviše slikanih žena Francuske”.

IZ BRLG: KONGA

Iz švajcanmskog časopisa „S. B.-Z.”: „Po-

· štanska uprava u Brislu čudila se za duže

vreme, gde se devaju prazne vreće upo-

” trebljavane za transport poštanskih mpoši. ljaka za Kongo. Najzad je ipak rešena ova

zagonetka! U jednom urođeničkom selu naišlo se ma kćer tamošnjeg urođeničkos poglavice, koja je nosila na sebi, kao „poslednji krik mode”, poštansku vreću.

PALSIFIKATI NEMAČKIH MARAKA

U dodatku: Mihelovom katalogu br. 5 za mart 1955 javlja se da „u poslednje vreme jako pada u oči kako se često

РА JI | VW -

Миса Она marka (Mih. br.

548—553) javljaju s salsifikovanim crtama okvirom, često kao „otkrića movih pronalazaka”, i to vredmosti, kojih u opšte nije mi bilo. Skreće se pažnja da nema mikakvih vrednosti sa crnim okvirom, koje nisu uvedene u \kataloge.”

PISMO IZ IZRAELA Naš saradmik Miroslav Rot iz Jerusa- |

lima piše mam: ~ n

Vaša vest o mpretstojećim izdanjima u broju 2-3, koju iste preneli iz „Holyland Philatelist”, nije sasvim tačna.

Krajem aprila predao je ministar pošta pretsedniku države ma svečan načim jedan album sa svima do sada izašlim izra-

elskim markama. Tom prilikom održao je

ministar govor, u kome je, između озђаlog, izjavio da će u ovoj godini izaći sledeće marke:

1) Serija tzv. dečijih maraka prilikom 20 godišnjice Alijat Hanoar (u međuvremenu već izašle, 10 maja).

2) Novogodišnje marke muzičkim instrumentima. i

3) Prilikom ~ jubileja Magam David Aslom-a (Jevrejski crveni Kmwst)

4) Marke za jubilej Tehničke škole visoke (Tehnion).

5) Poštanske 'karte sa raznim crtežima — slikama.

6) Nova redovna franko serija, koja će zameniti sadašnju seriju sa starim поуcima. Serija će imati 12 vrednosti, a marke će imati simbole 12 jevrejskih plemena. (Od njih će ove godime verovatno izaći samo 6-8 vrednosti, a ostatak sledeće gSodine). U drugoj vesti donosite podatke koje je H Lederer saopštio: D. Janićijeviću.

Haifanski klub zaista je imao od svoje izložbe prihod približno tako visok, kao

sa bibliskim

„što Lederer navodi i kupio je za sebe Đo-

trebne mprostorije.

Jerusalimski klub imao je prihod od „svega” oko 6.500 funti (oko 2 miliona dinara) i iznajmio za taj novac lepe prostorije za pet godina. To u Jerusalimu nije laka stvar, pošto su usled oskudice sta-

nova otkupnine za prazme prostorije ogromne. Ali, netačna je vest da je taj prihod „postignut prodajom „izložbemih

marka sa. doplatkom”. Izgleda da se Lederer loše izrazio.

Izraelska розфапзка uprava mprincipijelmo ne izdaje manke sa doplatkom, stojeći ma ispravnom stanovištu, da Шајеlisti nisu zato tu, da pomažu, takoreć prisilmo, meku mpriredbu.

Kod Haifanske izložbe dozvolila je poštanska uprava da se prodaja svake serije vezuje uz kupovinu jedne ulaznice za izložbu po ceni od 120 pruta. Pošto je pak poštanska uprava prodavala te marke u inostranstvo bez ulaznice od 120 pr., došlo je do memilih nesuglasica.

110