Filatelista

„ME— Po ya POJEO и ери И U U stvarme osnove. Inače bi baš kod maraka od 25 рата izlizanost Klišeja momasla biti manja. a ne veća.

Ali po čemu misli етпег da su obe

vrste hartije upotrebljavane istodobno i тајштепсе. Napomena inž. Vernera da su boje kod obih wrsta papira istovetne je vrlo slab argument, Boje celog IT izdanja su dosta izjednačene, većih razlika u boji nema (izuzev znatnih razlika u senčenju niansama, posledica jačeg i slabijeg manosa boja), te prema tome se iz te činjenice ne može ništa zaključiti, pošto nam senčenje baš ništa me kazuje. Zar nije mnogo Verovatnije da: je najpre upotrebljena jedma Vrsta papira, pa kada. je ista utrošena, nabavljena, odnosno upotrebljema druga, koja se je od prve razlikovala? Ako smo već prinuđemi da. u nedostatku ftačnih podataka pravimo pretpostavike, svakako je bolje pretpostaviti ono što je majprirodnije i majverovatnije, a ne ono što je manje verovatno. To je samo jedna opšta napomena, jer razlog u pogledu debljine papira i onako otpada, kao što to majbolje dokazuju marke od 25 para. Ali našao. sam potrebnim da to napomenem, da bi pokazao, koliko je potrebno biti obazriv kod istraživačkog rada, i da svaku činjenicu, a osobito pretpostavku, treba: svestrano i pomno ispitati, da se ne bi došlo do pogrešnog zaključka, odnosno rezultata.

Izlizanost klišeja Verner zapaža tek kod II štampamja, međutim alo će svoje marКе I izdanja dobro pregledati, sigurno će već tamo naći dosta takovih izlizanih primeraka. Kada se pokazuju znaci izlizanosti znači, da. je gornji kaljeni sloj istrošen, a izlizanost se onda mnogo bržim tempom pojačava. Zato je sasvim prirodno da se izlizanost kod drugog izdanja ројау ије u znatno jačoj meri, a kod svakog sledećeg izdamja još više.

Tu izlizanost klišea Verner pripisuje nadalje prejakom pritisku stroja, odmosno kRlišeja na papir. I ovo Vernerovo tvrđenje je sasvim proizvoljna pretpostavka, i om ne navodi za to uopšte nmikakove dokaze, ili barem indicije, makar da on to navađa kao sigurnu postojeću činjenicu. Ali mi imademo za ovo tvrđenje: dokazanih protučinjenica: sa klišejima sa likom Kmeza Mihajla ofštampana je cela bečka naklada, a posle u Beogradu kroz skoro tri godine beogradska izdamja tih maraka, ma „slabijim mašinama”, kako ih Verner naziva. Pa ipak se mi posle tri godine rada na tim markama ne vidi izlizanost klišeja, makar da su te beogradske mašine verovatno radile sa istim pritiskom, kako kod maraka Kn. Mihajla, tako i kođ onih Kneza Milana! Da su klišeji sa likom MKmeza Milana bili bolje kaljeni, svakako se ne bi tako brzo istrošili, pa makar štamparski stroj jače pritisnuo „та vreme štampamja. Biće dakle ipak drugi razlog izlizanosti klišeja, nego što to inž. Verner mavodi, i

mislim da je razlog, koji sam ja naveo, t. J. loše kaljenje, ipak tačam.

U svom prvom: članku ja sam napomenuo da kod drugog izdanja nalazimo primerke koji su još srazmerno dobri, (a kod

IT izdanja weć pomalo izlizane komade), i

koji potiču od manje izlizanih iklišeja. I to potkrepljuje moje tvrđenje, i dokazuje stanovitu postepenost u izlizanju klišeja. Prvo otštampane marke II izdanja srazmerno su dobre, po prilici kao one slabije IT izdanja. . Pošto je kaljeni sloj već bio „načet”, to se

-je izlizanost ubrzano pojačavala, tako da

je već nakon kratkog vremena bila očita. A. poslednja štampamja IT izdanja pokazuju već foliku izlizanost Rklišeja, kao marke IIT izdamja.

Vemer dalje navodi kao jedan razlog da je II. izdanje lošije, neuravnotežanost sloja boja. To njegovo tvrđenje, opet proizvoljno, demamiuju same marke IT izdamja, Ako osmotrimo same marke, videćemo da Je nanos boja sasvim ravnomeran, što nam je tim lakše ustanoviti, pošto mam od ma-– raka od 25 para stoje na raspoloženju veliki neupoftreblieni blokovi; a i upoređenjem i posmatranjem pojedinih maraka možemo ustanoviti, da je manos boja vrlo pravilan i ujedmačen.

Verujem da sam ovim, istina dosta dugim, objašnjenjima obesnažio u celosti pretpostavke inž. Vernera u pogledu štampe, i da su razlozi koje sam ja naveo za dobru štampu I izdamja (t. j. novi klišeji, odlične boje, dobar papir), a za lošu štampu IT izdanja (izlizani .klišeji, loše boje i loš papir), na činjenicama osnovani.

Zupčanje. Najmanje ubedljivo deluju razlozi koje Verner navodi u pogledu zupčanja, da bi opravdao svoje stanovište da su marke štampane u Beču. A to je shvatljivo, jer baš kod zupčamja našao se inž. Vemer nasuprot samim stvarmim činjenicama., a čijenice se ne mogu obarati pretpostavkama. Pretpostavke koje inž. Verner pravi, su rezultat zaista vrlo smelih i neodrživih kombinacija, i nemaju nikakovu ” stvarmu podlogu.

Iz članka D. Novaka u Bemer Briefтаагкеп-Дефипе Бг. 7/8 1 9 12 1953 god. o srpskim novinskim markama izdanja 1867 god., kao i iz prevoda mog članka objavljenom u Filatelisti br. 4—5. i 6—7 iz, 1954 god. vidi se, da je inž. Verner mišljenja da Beograd do 1869 god. nije imao mašinu za zupčanje! — U svom odgovoru na moj članak Verner to doduše više ne kaže izričito, ali iz mjegovog razlaganja se vidi da Još uvek zastupa to mišljenje, pošto govori o tome da je Beograd kupio iz Beča mašine za. zupčanje nakon štampanja I izdanja maraka Km. Milana. To njegovo mišljenje Je vrlo čudno, pošto protureči svim: poznatim činjenicama, a to donekle objašnjava kako je mogao doći do skroz pogrešnih zaključaka. Ja sam u prevodu mogs pomenu-– tog članka dokazima obesnažio ovo mišlje-

175