Filatelista
У ЕР Н 515 - =
S druge strane nedostatak leži kođ naših izložaka i u obradi jer je bilo izložaka i bez potrebnih minimalnih opisa — tekstova, što je neminovno da bi se pojeđina područja mogla Polje razumeti.
Ipak moramo ionstatovati da sa postignutim uspehom treba da smo potbuno zadovolini а Тај rezultat nam daje potstreka za dalji još jači rad — a fa zalaganja će verovatno doneti i željene uspehe.
_Učinili bi propust da ne spomenemo najbolje objekte izložbe koji su dobili počasne prve паgrade, a to su:
VELIKA POČASNA NAGRADA dodeljena M. Gosta, von Molleru iz Švedske za njegovu studiju prvih izdanja Finske, (Iz počasne grupe).
VELIKA NACIONALNA NAGRADA je dodeljena za majbolju zbirku Finske iz takmičarske skupine — a data je g. Leo Linderu iz Helsinkia za njegovu studiju prvih izdanja Finske. ~
VELIKA MEĐUNARODNA NAGRADA data је 5. Orhanu Вгапаћи iz Istanbula — za пјеgovu studijsku zbirku Turske i pretfilatelije Turske, Napominjemo da je ova zbirka павтаdena istom nagradom i kod nas na našoj međunarodnoj izložbi „Jufiz/IIT” maja meseca ove gođine u Zagrebu!
NAGRADA IZLOŽBE „FINLANDIA 56” data je za savršenu zbirku klasičnih švajcarskih državica (izloženo u tri dela u 40 vitrina) E. G. Andereggu iz Egnach-a (Švajcarska).
Potrebno je da na kraju spomenemo nekoliko 128 1 0 затој огваттасја „Етјапфа 56 izlo-
е.
7
Od početka do MWraja sve goste primili su sa vanrednim gostoprimstvom, koje se ispunjavalo na svakom koraku. Priređeni su razni banketi, izleti motornim jahtama i avionima u najlepše ргедеје Finske, pa čak i u Kuopio — mali industriski gradić daleko na severu Finske, gde su nas tamošnji filatelisti veoma srdačno sačekali
i vodili kroz vanredne krajeve, prirodne lepote te male zemlje na dalekom severu, „,zemlje hiljadu jezera i belih noći” — Које бе
svima nama, koji smo došli iz dalekih krajeva — ostati u večnom sećanju i prijatnoj uspomeni. Treba naročito istaći i pohvaliti organizaciju poslovnog sekretarijata izložbe na čelu sa generalnim sekretarom Harry Walli-em jer se tek sada po završetku te grandiozne izložbe može konstatovati da su sve i blagovremeno predvideli, da sprovedu jednu dobru organizaciju i rad, te jako su imali zastupnike u svim zemljama učesnicima, ipak su i neposredno bili u kontaktu sa svima izlagačima, dostavivši svakom pojedinom izlagaču po završetku izložbe nagrade, kataloge, izveštaj o radu žiria, spomen album sa markama i spomen-kovertom te Коnačno pismo — zahvalnicu, svakom izlagaču — kojim se zahvaljuju istima što su sa svojim zbirkama i učestvovanjem doprineli uspehu izložbe. Ova izložba doprinela je u mnogome đa зе buduće međunarodne filatelističke priredbe što bolje organizuju i postignu što veći uspeh i najširu propagandu za filateliju. '
Kongres FIP-e u Helsinkiu
Paraleino sa izložbom Finlandia 56” održao se u Helsinkiu od 12 do 14 jula 1956 godine u kongresnoj sali Generalne direkcije PT'T Finske ovogodišnji Kongres FIP-e (Međunarodnog Saveza filatelista).
_ Kongresu je pretsedovao g. Lucien Berthelot iz Pariza, a zapisnik je vodio 2. Robert Lullin, generalni sekretar FIP-e
Na dnevnom redu ovogodišnjeg Kongresa bilo je dosta aktuelnih tačaka, a za našu filateliju važnije su sledeće:
1) Odlučeno je da jezik opštenja između pojedinih saveza članova FIP-e i FIP-e poželjno je da bude francuski, ali ukoliko bi za (0 роstojale smetnje, treba pisati nemački ili engleski, no pri tome treba paziti na to, da se piše u potpuno čistom stilu, jasno prikazavši želje pDojedinih članova — saveza filatelista.
2) Predloženo je i jednoglasno prihvaćeno, da se u buduće sve važnije Želje članova dostave FIP-i, koja će iste putem svojih povremenih cirkulara saopštiti svima filatelističkim organizacijama učlanjenim u MIP — i meraka. — Na taj način se može svetska filatelija blagovremeno obavestiti o svima interesarinim i važnim događajima, (kao kongresima, međunarodnim izložbama maraka 1 drugo) 1 to blagovremeno.
3) Doneta je jednoglasna odluka, da se u svim zemljama učlanjenim u FIP poveđe akcija saradnje između filatelističkih organizacija 1 uprava pojedinih škola, radi propagiranja i Ši_ renja filatelije. Pri tome se ističe, da su u Francuskoj nedavno filatelju uveli kao obaveZan nastavni predmet — a u nekim školama kao predmet po slobodnom izboru.
4) Pretsednik sekciie ftematičara i motivskih Sakupljača g. Van de Auwera iz Belgije izneo
to u 6 pri-,
od. 12 do 14 jula 1956 godine
je u iscrpnom referatu zapostavljenost ove grane filatelije — naročito na većim međunarodnim izložbama. Posle žive diskusije usvojeno je, da u buduće ne buđe maksimum za te zbirke medalja „,vermeil” već da se mogu deliti i zlatne medalje, ali da svakako treba ugravirati na tim međaljama reč „thćmatique” (temat–ska) i da te medalje inače i po veličini i izgledu budu istovetne sa ostalim medaljama izložbe.
5) Na predlog Holandije usvojeno je jednoglasno, da se na svim budućim filatelističkim izložbama uvede — radi omogućavanja pravilnijeg ocenjivanja izložaka — više vrsta nagrada, ali se taj predlog nije usvojio po vrstama nagrađa, već je specijalna komisija dala definitivan predlog koji je jednoglasno usvojen, a prema kojem na svim budućim međunarodnim izložbama pod patronatom ili preporukom FIP-e treba da nagrade budu sledeće:
PRVA NAGRADA: Zlatna medalja, koja treba obavezno da budđe od 18 karatnog zlata, no nije ođređena veličina iste, te se to preostavlja priređivačima; — DRUGA NAGRADA: zlatnosrebrna medalja tj. medalja izrađena od dva dela od kojih će jedan deo biti od srebra a drugi (centralni manji deo) od zlata finoće 18 karata; —* TREĆA NAGRADA: medalja od legure zlata i srebra nazvana „,vermeil” (nije fiksiran omer legure); — ČETVRTA NAGRADA: srebrna medalja (izrađena od stanđard srebra finoće 925; — PETA NAGRADA: posrebrena međalja (bronzana posrebrena); — ŠESTA МАGRADA: Dbronzana međalja. '
Iznete vrste nagrađivanja 5шрјсе па спавц počev od 1957 godme za sve izložbe pod patronatom- ili preporukom ЕТР-е.
6) Pretseđavajući g. Berthelot je pozvao delegate, da putem svojih filatelističkih listova
163