Filatelista

je bio | FOUR СЕМТ5. Ма VrIo glaukom

papiru dosta lako su izbrisana slova P i S na krajevima natpisa; zatim je preinačeno U u N i R u E, i tako je dobijeno ONE CENT. Ali, kako su ove mahinacije morale nesumnjivo ostaviti kakve tragove, desni deo marke je prebojen sličnom, ali me istovetlnmom crvenom bojom.

Pošto je taj primerak marke očito falsi-

fikovan, upitao sam Gosp. Gilbert-a da li ,

ба га trebalo izneti na aukciju. On mi

odgovori, ako se to ne bi učinilo, pošto je već mapravljeno mnogo buke oko te marke, rekli bi da ju je „sklonio”.

Na dan licitacije čitao sam novine za jedmim wstočićem ma шипшфагпјој terasi Grand Hotela. Za susednim stolom malazila su se dva Nemca, koji su razgovarali o rasprodaji Ferarijeve zbirke i o čuуепој gujamskoj marci. Jedam od njih, trgovac, izražavao je sumnju u mjenu ашепtičnost, ali poveri svom sagovorniku, da je obavezan da je licitira, pošto mu je mjegov iklijent iz Amerike dao nalog da je kupi po svaku cenu, — jer za угете гаnijih aukcija on beše slao ograničene naloge, pa mije skoro ništa dobivao. Pod ovim uslovima on je bio obavezan da је tera najmanje do 300 hiljada framaka.

Posle mekoliko časova, kad dođe momemat licitiranja ove znamenite marke, Gosp. Gilbert, ekspert, objavi povišenim i jasnim glasom да se ona prodaje bez garamcije i da mikakiva reklamacija ne bi bila dopuštena; sa svog uzvišenog mesta aukcioni komesar ponovi da se maria prodaje onakva kakva je. Kolika je početna cena bila, me sećam se više; čini mi se da je bila oko dvadestinu hiljada framaka. Maklkako bilo, nadmetanje se ibrzo raz-

NOPR aa ete | с" ни Еј овај

vijalo sa više strana — do iznad 200.000 franaka. Posle toga ona behu ispala na G. Griebert-=a (engleskog trgovca, nemačkog porekla, koga sam susreo u Grand Hotelu) i ma mene. Griebert daje 280.000, a ja

_ 290.000, i Griebert je odnese za 300.000 fra-

naka. Saznao sam docnije, da je njegov klijent bio Hind iz Utake, u SAD, kolekcionar tada još nepoznat kod nas. Nisam nikad čuo da govore da se nadmetao kralj Епееке.

Моја mamera да Шештат ovu marku, bila je mamje da pričinim пебиђагпоз| jednom 'kolekcionaru, protiv koga misam imao mišta, pošto mu čak ni ime nisam znao, već da mu dam jednu malu lekciju: ljudi koji daju neograničene naloge, nepovoljno Mevare aukcije; kad se tako bore dvojica, oni se sami izlažu plaćamju meshvatljive cene. Hind je, verujem, to гаzumeo 1 ја sam utvrdio, da je, posle toga. uvek davao ograničene maloge.

ISTORIJA JEDNE ZABLUDE

Pod ovim naslovom opisao је рок. Е. |

Deroko, najpre u bečkom časopisu „Die Розтатке“ та 1935 godinu, a zatim u „Filatelisti” za istu godinu, — „čudnovatu sudbinu jedme srpske mpoštamske marke kmeza Mihaila, koja je dugo bila smatrana za „pogrešan tisak” osobite vrste i za najređu marku Srbije”.

Najpre je, u londonskom časopisu „Stan“ ley Gibbons Monthly Journal” od marta 1906 g., objavio poznati filatelist H. R.

Oidfield” „kao naročiti varijetet” jednu marku kneza Mihaila od 20 para, beogradskog štampamja (koja se nalazila u mjegovoJ zbirci) sa čudnom greškom u tisku:

25