Filatelista

Д. Б. Спајић

Таксене марке краљевине Србије са контролним монограмом „КСР“

Скоро дванаест година (1884—1896) сва фискална обележја (таксене, трошаринске и крчмаринске марке и бандероле) која су употребљавана у Краљевини Србији, била су прештампавана контролним монограмом са словима „кСР" (Каса српске ренте).

За скупљаче таксених марака свакако да је од интересовања шта тај монограм на маркама има да значи и како је дошло до прештампавања фискалних марака и бандерола овим монограмом.

Осамдесетих година прошлог века Србија је била-у тешким финанскиским приликама. Ратови су створили дугове на свим странама, поред већ ранијих дугова, који нису били регулисани.

Влада Краљевине Србије желела је да на неки начин среди овако стање држевних финансија. Земља и становништво исцрпљено ратом и осиромашено њетовим последицама, нису могли пружити никакву могућност за сређивање финансиских прилика у земљи. Зајмови

у Србији нису никада били популарни, а поготову када су их давали претставвеци великог капитала из иностранства, који су поред интереса тражили и ситурне гаранције да ће камате и ануитети бити тачно отплаћивани.

Једини начин да сесреде финансиске прилике у земљи био је зајам. Стога је влада Краљевине Србије донела Закон о државном зајму. Закон је донесен 25 јува 1884 г. и предвиђао је склапање зајма од 25 милиона динара. Зајмом би се имали измирити остаци дугова учињених за време ратова, као и регулисали остали привремени дугови државне

касе и на тај начин консолидовали дрзжевне финансије.

Министар финансија Краљевине Србије на основу права, које су је давао донесени Закон о државном зајму, ступио је у преговоре са једном групом страних банкара-капиталиста, коју су претстављале банке: „Је Comptoir ФЕ5сотарђе de Paris” zaw „Га Вапаџе Ппрегale Royale Privilegiće des Pays Autfrichiеп5 де Мјеппе: Зајам је предвиђен у висини од 25 милиона динара и обвезнице овог зајма имале су се амортизовати за то година.

Да ће се интерес од 5 и ануитети уредно плаћати о роковима тражена је таранција. Влада је била приморана да

„за читаво време трајања уговора уступи

све приходе од продаје фискалних марака — таксених, трошаринских и крчмеринских — и бандерола, које ће се употребљавати на територији Србије.

Образована је Каса српске ренте, као орган који ће руководити овом елубом. Влада је била обавезна да у року од месец дана преда све залихе фискалвих марака и бандерола, које су се налазиле у државном депоу, да би могла бити означена жигом, печатом или белетом. У року од 2 месеца тј. до 25 августа 1284 године имала се извршити замена ских таксених, трошаринских и крчмаринских марака и бандерола, које су затечене у саобраћају, за марке и бандероле са жигом „КСР“, јер после тога рока оне губе сваку вредност.

Пашто су извршене све предвиђене предрадње, зајам је закључен и потписан 1 новембра 1884 године.

Датум 25 јули 1884 г. је дан стављања у саобраћај таксених, трошаринских и крчмаринских марака и бандерола са монограмом „КСР". Влада се уједно морала обавезати да ће све нове емисије фискалних марака и бандерола, које ће у будуће издавати, предати Каси српске ренте ради жигосања и убирања прихода. Каса српске 54, ренте ликвидирана је већ 15 априла 1896 г. јер је на основу новог Закона о конверсији државних погова од 20 јула 1895 г. склопљен нови зајам од 855 милиона франака.

Марке Србије са монограмом „КСР" врлб су интересантне за скупљаче, јер имају бројне разноликости, па ће о њима бити речи у посебним чланцима.