Filatelista

шавши у нашу земљу још као млад човек, он је с изванредном енергијом приступио организовању југословенске филателије. Чим је, одмах по завршетку Првог светског рата, основан Српски филателистички клуб, Манжелеј је постао његов активан члан. Године 1933 предано ради на оснивању Југословенског филателистичког савеза, чији је члан управног или надзорног одбора, са малим прекидима, био све до 1941 године. Кад је 1948 године основан Савез филателиста Србије, улази у прву управу, и ту његово богато искуство долази до пуног изражаја.

Манжелеј је много радио на филателистичкој литератури, и нека његова дела трајне су природе. Сарађивао је у многим часописима, а највише у „Филателисти“, гласнику Југословенског филат. савеза и у „Росики“. Сарадник „Филателисте“, органа С. Ф. с. остао је све до смрти. Ту су излазили његови многи чланци и расправе, које су се одликовале (богатством садржаја и озбиљоншћу третирања материје. Манжелеј је располагао посебном способношћу да осети у чему се састоји суштина питања и да своје поставке и закључке пренесе и саопшти лако и непосредно. Уз то, он је имао и необично развијен дгр запажања, који, иначе, недостаје многим истраживачима наших марака. Ради ових својстава, његови се чланци и написи читају с интересовањем и пажњом.

Један од оних који је изнад свега волео истину, Манжелеј је у својим чланцима понекад био и преоштар. Али се зато трудио да буде објективан и правичан. Као писац био је врло плодан. Поред других многобројних радова, његово најбоље и највеће дело је студија о маркама са црним оквиром. То је подручје Манжелеј проучио до детаља и познавао га боље од свих дру-

гих. Ово дело остаје трајан путоказ за све филателисте, који желе да проучавају марке овог издања. Оно је, истовремено, и видан доказ са колико је

знања и инвентивности Манжелеј.

Нестало га је из наше средине, иако није доспео да каже све, да пренесе своје богато знање и искуство. И у толико је већи губитак за нашу филателију, којој је несебично служио.

С. Остојић

располагао

Др. СТЈЕПАН МЕЦГЕР

Орган Х. Ф. С. „Филателија“ изненадио нас је жалосном вешћу да је почетком ове године занавек склопио очи симпатичан стари филателиста Др. Стјепан Мецгер из Винковаца.

Ова тужна вест је тешко пала свима, који су познавали старог доктора, а и уредништву „Филателисте“, чији је,ранијих година, био вредан сарадник. Тешко нам пада тај губитак, јер смо се ипак надали да ћемо читати још много озбиљних ствари из његова пера. Његова вечита, незаборавна свежина, његова велика наклоност свему што је у вези са филателијом, његово удубљење у све оно што може објаснити разне појаве у филателији и оно чиме филателија може користити и старијим и млађим филателистима, —- остаће незабоборавни. И ми се придружујемо „Филателији“, да ће његов увек свеж и младалазки дух, његова невероватна енергија и његов благотворни утицај на млађе генерације филателиста живети догод буде оних, који ће бити способни да

схвате сву ширину и богатство његовог снажног духа.

Успомена на драгог доктора остаће увек свежа и драга међу нама, његопознаницима. ђ

вим

„FILATELIJA TI POŠTA NERAZDVOJNO SU POVEZANI”

Dr. B. Šaginger, generalni direktor PP

u Austriji prilikom otvaranja filateligtičke izložbe u Radničkoj komori u Beču (29 novembra 1957) u svom govoru podvukao je maročito da su filatelija i pošta merazdvojno povezane i time ukazao ma potrebnu

ČETRDESETOGODIŠNJICA ОКТОВАНSKE REVOLUCIJE

Jedna prigodna tematska zbirka iz prošle godine, u kojoj su samo izdanja poštanskih uprava socijalističkih zemalja: Albanija (3 marke), Bugarska (5), Čehoslovačka (2), Jugoslavija (1), Kina (5); , Mađarska (2), Nemačka Ist. (9), Poljska (9), Rumunija (3), SSSR (22) i Vijetnam Sev. (3), — svega

saradnju poštanske uprave i filatelističkih 50 maraka. — Sem toga, SSSR izdao је је: огватттасјја., i 2 bloka.

———