Filatelista

GODIŠNJA SKUPŠTINA PODRUŽNICE SPS U NOVOM SADU

Podružnica SRS u Novom Sadu održala je svoju redovnu Godišnju skupštinu dana 23. februara 1958 godine. Skupštini je prisustvovalo 73 članova podružnice. Od strane SMS bio je prisutam Sekretar Saveza drug Milan Gavrilović iz Beograda, Као delegat Saveza.

Pretsednik podružnice Dr Nikola Grujić izneo je referat o radu podružnice u protekloj godimi, te je naročito istakao DOstignute vidne uspehe pojedinih člamova podružnice ma mpolju međunarodne filatelije — postigavši nekoliko prvih i oko desetinu drugih nagrada ma najvećim međumarodnih izložbama.

Istakao je i opštu problematiku, koja tamgira sve filateliste u Podružnici, a to je zahtev prema PTT da emitira serije sa Visokim tiražom uz manju nominalnu vredmost, da se omogući omladini mabavka naših prigodmih serija u poništenom stanju ро niskim cenama, da se poboljša rad preko sekcije za razmenu maraka s inostranstvom, jer su sve češće pritužbe za nepravilan i meekspeditivan rad po toj liniji. Istakao je i rad omladinske sekcije Podružnice, te je tom prilikom maročito pohvalio drugove prof. Soceka i Ermesta Vajsa, za aktivnost u radu sa omladinom.

U okviru kasnijih diskusija dotakli se mmogi problemi, te se međđu ostalim poduže zadržalo olo izlaženja časopisa „Filatelista” — i sadržaja ovog lista. Na роstavljena pitanja je dao odgovor u ime Redakcije lista drug inž. Minko Verner istakmuvši, da je maš časopis meosporno najbolji list u zemlji, a osim toga znatno je zapažem i u inostramstvu, tako da na najvećim međunarodnim. izložbama je časopis postigao vidne uspehe; što se sadržaja tiče — istakao je drug Verner da je „Filatelista” kao ongan SPS baš pozvat zato, da registruje sve što se otkrije i sazna sa područja — prvenstveno naše klasične filotelije, a osim toga da da informativne članke i o ostalim područjima filatelije u što ne sumnja да je časopis i uspeo. Vesti о пазта поуштп markama, alto je nekome stalo do toga da što ranije sažna — moći će svaki filatelista saznati ako redovno prati filatelističke rubrike паде dnevne štampe.

Drug delegat SFS Gavrilović je odgovorio na mmoga pitanja članova — а пагоčito se zadržao kod pitanja inostrame raz-

mene maraka. Posebno je istakao, da je član Podružnice drug Avramov Sava jedan od najvećih filatelističieih dobrotvora, koji je i u 1957 godini kao i ranije u pumoj meri doprineo tome, da časopis Saveza i dalje mesmetamo izlazi, te mu se па tom radu naročito zahvalio i predao u mak priznanja poklon SMS-e u vidu poštanskih maraka.

Posle mnogobrojnih diskusija izabrata Je nova uprava Podružnice, koja se sastoji posle konstituisamja od sledećih drugova: Pretsednik: idr Nikola Grujić, sekretar: Mojsović Vladimir, Potpretsedmici: Rašković Branko i Vukičević Đorđe, blagajnik: Panić Mile — zamenik: Jojkić Borivoj; čla- novi uprave: Imž. Nićim Nićifor, dr Kaćamski Spasoje, Socek J., Ernest Vajs, Mišić Lazar, Ivančević Pavle i Gaudenji Tivadar. Nadzomi odbor: Avramov Sava, Juhas Stevan i Pot Ljudevit. Sud časti: dr Hadži Kosta, dr Relja Popović i dr Aranicki. — Osim toga izabrato je 10 delegata za godišnju skupštinu SPS u Beogradu.

Prepiske za Podružnicu ireba da se upute ma adresu sekretara: Vladimir Mojsović, NOVI SAD, Beogradski kej 1-II.

N. G.

ТОДИШЊА СКУПШТИНА ПОДРУЖНИЦЕ СОМБОР

Подружница СФС у Сомбору одржала је своју редовну годишњу скупштину 27 јануара 1958. -

По усвајању дневног реда и прочитању извештаја о раду подружнице у 1957 години, о благајничком пословању и надзорног одбора, спроведена је дискусија, а затим је изабрана нова управа.

Из извештаја се види да је стање чланства на дан 31. ХИ. 1957 било; 37 редовних чланова и 27 омладинаца.

У извештају се изражава: жеља за укидањем кључних марака у новим пригодним издањима; оправдана жалба на закашњавање часописа; жалба на манипулисање с ковертама првог дана; на тешкоће око снабдевања маркама омладинаца, које су главни разлог и ометање развоја филателије међу омладинцима:; на неке поште због расподеле пригодних издања на шалтерима, на које се пушта само минималан број серија, а остатак не долази на шалтер; на немогућност набавке потребне количине пригодних марака за размену с иностранством.