Filatelista

сификате „грбуша“. Али је још драгоценији доказ, да је у то време било фалсификата „грбуша“. Од тих фалсификата се налазе од 1 и од 2 паре у збирци С. Остојића.

· Друга интересантност је грешка у боји — то јест 2 паре у зеленој боји. По облику изгледа ми свакако да су сва три комада оригинала. Међутим, тон отступа од мени познатих оригинала, које сам видео у више примерака и на разним местима. Наиме, овде је тон зелено-плав од светлог до тамног, идући од лева на десно, како:су поређана ова три комада. Можда је промена климе учинила да је до овога дошло; марке су већ дуго покривене стаклом и леже деценијама у соби. Али то ми је ипак чудно! Друга опаска је лажан жиг на трећем комаду. Овај комад има два жига: један хоризонталан „наплаћен“, који ми није сличан "жигу са слике у Дероковој књизи, нити на онај објављен од М. Вернера у нашем часопису. Изнад овог, у горњем левом углу је округао жиг Београда, свакако лажан, велики са врло танким словима, који нисам видео ни на маркама кнеза Михајла, ни кнеза Милана. Значи већ у то време је циркуписао наш лажви жиг, а ови га нису умели разликовати од правог, — иначе не би био у овој колекпији, или би био означен као лажан, као што је то чињено на маркама у неким лругим деловима ове солидне збирке.

Дероко помиње у својој књизи „Историја поштанских марака Србије“ поништтене примерке ове марке (2 паре зелена), али који су то комадиг Можда оваг! А ови су врло проблематични. Тако можда отпада једини доказ да су и те марке биле поништаване.

Кнез Михајло 1866—1869. Бечко издање је заступљено са чистим примерцима: 3 по 10 пара, 5 по 20 пара и 2 по 40 пара. Одлични комади још и данас. Остало као обично са пуно варијација у тоновима, као и све врсте ПАРК, па чак и смеђа двопарка, и то у пару. Међутим, оно што побуђује пажњу, то су примерци зупчани 12:12 од издања, за која мислимо да не постоје. То су, например, зупчани 12:12: 1 пара прво издање (познато као 9:9), затим 1 пара зелена (друго издање) (познато незупчано), 2 паре прво издање (познато као 9:9), 2 паре треће издање (познато као незупчано) и 2 паре друго издање (познато као незупчано). То ме је запањило прошлога пута (у октобру проштле године), али сада посматрајући дуже те зупце, дошао сам до уверења да то вероватно није оригинално зупчање. Марке су без примедбе у погледу тиска, =— оригиналне су. Међутим, зупци су неправилни, делом врло заоштрени, делом тупи, неједнако распоређени и свакако

се одмах види да то није тип зупчања 12:12 бечког издања, нити београдског издања кнеза Милана. (Желео бих да неко од наших добрих стручњака то проучи) С тим у вези поставља се питање и оригиналности комада београдског издања кнеза Михајла (10, 20 и 40 пара), који су виђени са зупчањем 12:12 или 12:9, а можда и комада бечког издања зупчаних 9:9. Можда је још у то доба било већ лажних зупчања на нашим маркама и како се боље није познавало, то је тако и остало у овој недирнутој збирци.

Постоји и један примерак, сасвим типичан, трећег излања 1 паре незупчане са сликом кнеза Михајла. Сличан слици У Дероковој књизи: сасвим уљан, мутан У торњој половини, где се једва разликује цртеж. Дакле, и онда је био редак примерак, јер га има само у једном комаду у овој збирци.,

Кнез Милан 1969—1880. Заступљени су чисти примерпи (Збирка уопште са-= држи скоро само чисте примерке, а поништене изузетно) свих пет издања, али не сви нама познати варијетети у зупчању. Пре свега, овде су сва издања смешана уједно, а затим подељена према зупчању и боји. Свакако ла се тада није знало за сва издања, ни за њихов релослед, нити за карактеристике. Од вреднијих примерака поменућу неке: чиста 35 пара 12:9, чиста Ш излање 9:09. 1 пара прво незупчано у средини у пару, неколико лепих примерака ређих зупчања, затим 10 пара трећег издања са делом жита „туде“ (вероватно од Студеница), три чиста комада 20 пара са: зупчањем 12:9, вероватно другог и четвртог издања. Али, нема чисте, нити поништене 25 и 40 пара 12:12 првог издања!

Цела колекција је у стакленим плочама, које стоје усправно и могу се извлачити и посматрати у целости, фиксиране једним делом оквира плоче и покривене стаклом. — Србија, уопште узев, нешто је слабије заступљена у поређењу с другим државама, — мислим на највеће „државе, — Енглеском, Америком, Француском. Италијанске и немачке државице заступљене су у таквој мери, да то претставља јединствену прилику за нас — да видимо поједине примерке.

Све у свему, једна корисна ствар за наше скупљаче и једна добра збирка наше Србије, која стоји на расположењу скупљачима целог света за студије.

Али, и леп пример родољубља једног колекционара, који је више волео да толико богатство остави своме народу на углед, него да из тога црпе користи. Тиме се Таррбппг овековечио у очима скупљача целог света, који могу да студирају овако велику збирку, док су друте напред поменуте дивне колекције, нажалост, сада растурене и распарчане:

179