Filatelista

Ги ил i Ру а

ја

основу кога би требало овај одељак прерадити (изменити табелу слика жигова, прерадити списак пошта и жигова и унети у списак ћирилична имена пошта, иста као на жиговима, са старим и но-

вим правописом, увести датуме почетка .

и завршетка рада пошта поред њихових имена, па и време употребе жигова).

У одељку „Аустриска конзуларна пошта“ постоје грешке, које треба исправити. Утврђено је да је ова пошта отпочела рад 1 августа 1841, а не месеца марта те године (Види А. Бунгерца „Сто5ses Кехткоп дег РпЏајене“ и Н. Гулана „Аустриски курири и аустриска конзуларна пошта у Београду“ у „ШТГ архиву“ св. 1 стр. 43), а престала с радом 30 септембра 1869, зашта постоји такође несумњив доказни материјал.

Мишљења сам да у одељку о маркама Србије треба увести датуме по новом календару и на тај начин постићи једнообразност у датумима са доцнијим југословенским издањима, а и са издањима Босне и Херцеговине, код којих је употребљаван нови календар, па би требало избећи и оно неугодно двојно означавање датума по старом и новом календару. Она два пасуса (14 — 21 ред) на стр. 30 треба пребацити у уводни део на стр. 29, пошто се односе на сва издања Србије.

Код многих издања Србије наведено је да све или само поједине вредности „постоје незупчане“. Требало би свуда додати да су то недовршене марке.

Ни у овом издању каталога нема ни речи о бугарским окупационим поштама у Србији за време | светског рата, иако их је било више него аустриских, на шта сам био скренуо пажњу у приказу ТУ издања каталога и упутио на мој чланак „Поште у Србији за време I cmeTског рата“ у „Филателисти“ бр. 1, 2—8 за 1955 годину, У коме су изкети сви познати подаци о ботареким поштама и поштанским жиговима, који јако интересују наше филателисте.

Морам да поновим и свој предлог за уношење турских пошта у крајевима данашње Македоније и Космета пре Бал-

канских ратова, које су данасу ФНРЈ и имају важност за историју пошта и велико интересовање наших филателиста.

То исто важи и за турске поште и поштанске жигове у Нишу, Џироту, Лесковцу и Врању из времена пре ослобођења ових градова од Турака 1878 године. Доста ствари понављам у овом приказу из приказа ТУ издања каталога зато што сматрам да су неоправдано остале неуведене у ово ново издање каталога и што се надам да ће бити увгдене у наредно издање.

Шрема истраживањима M. ПЦвјетковића објављеним у „ПТТ архиву на стр. 55—-61 прва црногорска пошта почела је радити у априлу 1874 г., а не у мају, како је у предговору наведено, а 1 маја те годиине отпочела је употреба црногорских марака, пошт. жигова и др. — Према подацима, које сам ја прикупио, на тлу Црне Горе пре Балканских ратова постојале су турске поште у Берану, Бијелом Пољу, Гусињу, Баковици, Колашину, Мојковцу, Пећи, Плаву, Плевљима, Рожају, Тузима и Шаховићима, а у Подторици пре 1878 године.

И у уводу за Босну и Херцеговину треба извршити поправку и допуну за турске поште, које су се почеле уводити 1846 године у Сарајеву, а затим су према потргби отваране још и у Мостару, Бањалуци, Травнику и 27 других места, а затворене су 1878 године, при уласку аустро-угарске војске у та места.

За Југославију нема ни у овом издању увога, у коме би требало да се каже укратко о њеном постанку и о претходним издањима, која су била употребљавана у крајевима који су били под Аустро-угарском, као и о предфилателистичким поштама и жигтовима у тим крајевима. На крају још да напоменем жељу сакупљача целина, а и ја мислим да би „Југофилателија“ учинила једну корисну ствар. ако би у идуће издање свог каталога унела и целине Југословенских земаља.

Čarolije poštanske marke

(Мегефамак са тапе 94)

Amerikanci su spzcijalni sMupljači. Godime 1946 primetio sam da jedan amevički trgovac otltkmurijuje uz znaftmo višu cenu obične marke rp:ud uslovom da su na crčginalnoj koverti koja mcsi sasvim об: na, odmosno veoma česta englenka mprezimena i da su mpoštanii žigovi dovoljmo stari. To su primetile i ostale moje engleske kolege.

Ubrzo sam jmao objašnjenje za to: Amerikamci su odlično plaćali stara pisma sa poštanskim Žžigom iz Fmngleske, da bi pomoću njih dolazali — ili samo pretendeovali — wwvoje englesko mporeklo, Које је s one siršame Atlantika vrhunac snobizma i arjstokracije.

Jednoga jutra meki amtiljeriski kapetan smeyičke vojske dođe k meni. ;

125