Filatelista

знато нам је да је штампано У и ској „књигопечатњи“, али незнамо у којој количини. Није нам познат ни тачан датум пуштања у промет овог издања марака. Исти је случај с маркама за новине издања од 1867, 1868 и 1869 г. зупчаних и незупчаних, од 1 и 2 паре с ликом кнеза Михаила, као и за издање редовних марака од 20 и 40 пара од јула 1866 године, израђених у Београду на обичном папиру. За прво штампање марака од 1 јула 1869, с ликом кнеза Милана, нисмо потпуно сигурни где је израЂено. По неким истраживачима оно је оштампано у Бечу, а по другима у Београду. И у каталогу „Југофилателије“ питање места израде ових марака такође није дефинитивно одређено („прво, вероватно бечко штампање“).

Трагајући у архивама и библиотекама о српским маркама, у „Српским новинама“ из 1878 године, наишао сам на податке о штампању првих српских поштанских марака. У броју 18 од 24 јанугра 1878 г. поменутих новина, између осталог, објављено је да су у Бечу штампане и прве новинске марке од 1 и 2 паре с цртежом српског грба, као и зупчане новинске марке од 1! и 2 паре с ликом кнеза Михаила, издања од 11 марта 1867 г. Касније се не помиње где су остале марке штампане, пошто се, вероватно, мисли на Београд. Пошто на овом месту не можемо да расправљамо где су штампане прве новинске марке с ликом кнеза Михаила, ипак сматрамо за потребно да укажемо на чињеницу како и подаци из службених новина, изашли свега 12 година после појаве првих српских марака, које је, вероватно, објавио писац за кога се може претпоставити да је био упућен у питање српских марака, не пружају сигурне и тачне податке. Наиме, познато је да су прве марке за новине од 1 и 2 паре са цртежом грба кнежевине Србије, израђене у Београду у „Правителственој књигопечатњи“. Погтрешно и произвољно тврђење да су ове прве новинске марке штампане у Бечу, доводе у оправдану сумњу у аутентичност и исправност и других података изнетих у чланку објављеном у поменутом броју „Српских новина“ о српским поштанским маркама. С друге стране, тешко је веровати и бранити хипотезу појединих истраживача да су прве новин-

ске марке од 1 и 2 паре с ликом кнеза ~

Михаила штампане у Бечу, пуштене у употребу почетком 1867 г., кад нам је познато да су редовне марке од 10, 20 и 40 пара израђене на танком — пелир-папиру у току 1866 и почетком 1867 године, штампане у „Правитељственој књигопечатњи“ у Београду и то сасвим солидно и без већих недостатака. Већ пре сваке друге поставке морамо се запитати: зашто би било потребно штампати марке

у Бечу, кад су пре тога, и то потпуно успешно и, свакако, и у већим количинама штампане марке у Београду: Више и исцрпније о овом питању другом приликом! Овде само констатујемо да већ код другог издања редовних марака с ликом кнеза Михаила немамо тачне податке о висини штампаних количина, а да, поврх тога, има присталица тезе да су ове друге марке штампане у Бечу.

Друго, треће и четврто штампање редовних марака с ликом кнеза Милана и новинске марке од 1 и 2 паре, такође с његовим ликом, од 1872/78 године израђене су у Београду, али о штамнаним количинама немамо никаквих солидних података. Не знамо такође, ко је зутор цртежа издања новинских марака од 2 паре од 1 јуна 1873 г., које се разликују од цртежа осталих вредности овог издања, а који је израдио проф. „Карл фон Радоницки из Беча.

На дан 1 новембра 1880 изашло је ново издање марака с новим цртежом и ликом кнеза, касније краља Милана. За ово издање знамо да је гравуру, а можда и цртеже израдио К. Димон из Џариза, где су били израђени и клишеји. Познато нам је да је ово издање, с обзиром на чињеницу да је било у употреби непуних десет година, штампано више пута, а колико, и од којих вредности, — остаје за сада необјашњено.

Прве марке с ликом краља Александра Обреновића изашле су 1 марта 18907. Код овог издања не знамо ко је израдио нацрте за марке. Познато нам је једино да су клишеји израђени у Берлину. Количина оштампаних марака остаје за сада непозната. На дан 5 новембра 1894 г. пуштено је у употребу ново издање редовних марака с ликом краља Александра. Овога пута знамо само толико, да су цртежи и клишеји израђени у Бечу — и ништа више.

У току 1901/1903 г. изашле су нове редовне марке у новом цртежу. Ово из-

дање, међу Филателистима названо „цвикеруше“, пошто се на лику краља Александра налазе цвикери, које је

стално носио. За ове марке знамо да је цртеже израдио проф: Ђорђе Миловановић. И не само то, познато нам је да је основни печат за марке у челику израдио А. Шарф у Бечу, где су били израђени и клишеји. Али нам зато није по– зната висина накладе ових марака. За следеће помоћно издање од 25 јуна 1908. цртеже и гравуру израдио је познати француски уметник и гравер Е. Мушон у Паризу. И овде не знамо висину накладе. За прве пригодне марке издате 8 септембра 1904 г. поводом прославе стогодишњице Првог српског устанка, макету је израдио наш чувени вајар Ђорђе Јо-

114