Filatelista

' |

И "У UB IME И

1-9

ФИЛАТЕЛИСТА

ОРГАН САВЕЗА ФИЛАТЕЛИСТА СРБИЈЕ = БЕОГРАД

Година десета јули-септ. 1958

НИКОЛА ЈЕРЕМИЋ цртач и гравер српских поштанских марака

До сада објављени подаци о српским поштанским маркама, у опште узев, врло су оскудни, а неки и непоуздани и нетачни. Отуда и релативно врло мало литературе и ограничени број познавалаца, па и скупљача овог интересантног подручја наше филателије. Међутим, срп-

ске марке то не заслужују: тешко је |

пронаћи или упоредити солиднију емисиону политику од оне, коју је спроводила српска поштанска управа. Она је водила уистину, конзеквентно, здраву и поштену политику издавања марака. Није се ишло за тим да и марке буду предмет финансиских трансакција и изванредних прихода, како су то, још уто доба, чиниле неке земље (Румунија, Албанија, Црна Гора, — да поменемо само нама суседне земље). Та солидност, а уз то и привлачан изглед, — јер се српске марке, и поред извесних недостатака, ипак сматрају лепим, — учинили су да, нарочито последњих година, у светској филателији побуђују општи и све већи интерес. Отуда и многе акције и стални пораст вредности српских марака у страним и домаћим каталозима, и акосе, и о њиховој стручној обради и о вредностима може да дискутује. Но свакако, оно што највише интересује филателисте и истраскиваче, то су још увек непознати ближи и тачнији подаци и детаљи о извесним маркама. Питање израде, цртача, гравера, места израде, висине накладе и нека друга још увек су нерешена и отворена. Ради овога условљене су многе хипотезе и претпоставке. Кад год се не располаже са несумњиво тачним подацима, — а неко питање треба да се реши, онда често пута машта добија моћна крила, па се доносе многи, па и погрешну закључци. Архиве бивших српских министарстава унутрашњих дела, народне привреде и грађевина, под којима је, у одређеним временским периодима, при-

падала управа пошта у Србији, где су се свакако налазили подробнији подаци о српским поштанским маркама, готово су уништене. Мако су се историјом српских марака бавили познати истраживачи, њихов труд није потпуно уродио плодом; они нису могли дати одговоре на многа питања од битне важности за истраживање и проучавање српских марака. Међутим, ово се донекле може и разумети. Бурна новија српска историја и вртлози многих догађаја и окршаја, почев од 1804 године, покушаја обнове српске државе, па све до 1! децембра 1918 године, стварања краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, кад је Србија престала да буде посебна држава, као можда код ниједне друге земље, уништили су многе тековине, споменике и документа, — све оно што би могло пружити драгоцене или ближе податке за сва збивања из тога доба. Међу најоскудније податке су, свакако, они који се односе на српске поште и поштанске марке. Понегде, и то случајно и посредно, после толиких година, дознајемо или ко је радио цртеже, ко гравуру, или где су и у којој количини била оштампана нека издања марака. На тај начин тек по неки податак и детаљ отожемо од заборава, док за многе друге то јаш увек не можемо рећи.

Прве српске морке за новине пуштене су у употребу 1 маја 1866 г."), што значи пре пуне 92 г. Међутим, на питање: ко је аутор цртежа ових марака и ко је израдио основни печат у дрвету, нема још увек тачног одговора. Није нам познат цртач и за прве редовне марке са ликом кнеза Михаила, израђене у Дворској и државној штампарији у Бечу. За издање редовних марака од 1866/67 г., израђених на врло танком и прозирном папиру, по-

жСви датуми по старом календару.

113