Filatelista

Пре извесног времена, у Џаризу је боравио проф. др. Сава Петковић, познати љубитељ и сакупљач српских поштанских марака. Тамо је, трагајући за српским маркама, упознао супругу поч. Николе Јеремића. И, блатодарећи њему и аутентичним документима, које је набавио и ставио на расположење, после толико година, одгонетнули смо једно,

дотле нерешено питање. Тако смо не-

сумњиво тачно дознали за творца „крфског издања" српских марака. Пронађене су оригиналне потврде, из којих се види да је Јеремићу поверена израда идејних цртежа за марке. У потврди коју је издало српско посланство у Паризу 29 августа 1916 г. стоји: „Краљевско посланство Србије потвоЂБује овим да су радови око цртежа поштанских марака српских, као и израда клишеја за ове марке, поверени г. Николи Јеремићу, граверу, са станом у улици Белгран бр. 22. За посланство и по овлашћењу, секретар М. Глушчевић.» Из једне касније потврде од 29 јуна 1917 види се „да је г. Никола Јеремић, српски поданик, стар 30 година, уметниксликар, са станом у Паризу, у улици Белгран бр. 22 добио налог од Дирекције српских државних монопола, да изради марке српске државе у Пари-

зу. Саветник посланства Стефановић.“

На питање: где је обављено штампање ових марака до недавно није било тачног одговора. Знало се да су биле израђене у Паризу, али у којој штампарији — то је било непознато. Међутим, из једног оригиналног отиска редовних марака од 1, 2, 5, 10, 15, 25 и 50 пара. У редовима од по 5 примерака, све у плавој боји (којом су касније штампане марке од 25 пара), што значи да се радило о пробама, види се да је то обављено у штампарији екс. На крају овог табака налази се и оригиналан потпис тадашњег секретара управе државних монопола Вел. М. Стојановића и датум 17 март 1917 г.

Пошто су пробе обављене код Шекса, може се претпоставити да је и штампање извршено у истој штампарији. Међутим, нама се чини да је евентуална израда клишеја и само пробни отисци обављени код Шекса, а да су марке оштампане у Заводу за израду марака (Atelier des Timbres Poste), rme cy штампане и француске марке. На ово нас наводи и карактеристична чињепица: да су ивице табака са маркама, штампане у овом заводу, бушене посебним розетама, које, самим тим, имају и табаци са француским маркама.

Интересантно је да су клишеји и за франко и порто марке све до 1919 године били у поседу код Јеремића. Можда их је он чувао, а можда су се налазили код њега ради поправки, ретуша. Из једног списка, сачињеног у Па-

ризу 30 априла 1919 г., у Заводу за из= раду марака, види се да је главни инспектор (потпис нечитак) „тражио од Николе Јеремића, уметника, сликара, гравера, горе описане клишеје за рачун српске владе“. Списак је сачињавао 110 клишеја марака од 1 паре, 150 од 2 и 5 пара, 140 од 10 пара, по 111 од 15 и 20 пара, 112 од 25 пара, по 110 од 30 и 50 пара и по 60 клишеја од 1, Зи 5 динара и порто марке од 5, 10, 20, 30 и 50 пара. Као што је познато с овим клишејима настављено је _ штампање ових марака у Београду током 1919 и 1920 године. Доносимо неколико репродукција цртежа и марака овог издања. О њима је у „Историји поштанских марака Србије" опширније писао и изнео своја запажања Е. Дероко.

Да додамо за сакупљаче таксених

марака, да је Јеремић израдио цртеже

и гравуру за последње српске таксене марке у вредностима од 5, 10, 20 и 50 пара и 1, 2, 3, 5, 10, 20, 50 и 100 динара.

Никола М. Јеремић, рођен је 26. ХП. 1886 у Београду, где је свршио 5 разреда гимназије. Тада се одлучио за сликарство и отишао у Беч, где је студирао гравуру, хромолитографију и штампу. Од 1905 — 1907 г. студира у Минхену државну "академију. Тамо је био ученик проф. Хабермана. Следеће, 1908 године, студира у Џаризу у Националној школи лепих уметности сликарство код проф. Кормона, а гравуру код проф. Волтнера, члана Француске академије.

Као сликар излаже у париским салонима, у Холандији и Енглеској. срранцуска с влада откупила је једну слику за чувени музеј „Јеџ де Раште".

146