Filatelista

ЕМЕЈ. — 465. — SENTA. — 9. XI. 1958,

za II filatelističku i numizmabhičku izložbu u Senti; odobr. G. dir. PT'T' Er. 10472 od 4. IX. 1958. — Tekst: „DRUGA FPILATELISTIČKA i NUMIZMATIČKA IZLOŽCBA / SENTA”. — Okr. (bez оку. 3672. — C. .

FNRJ. — 466. — МОУО МЕЗТО. — 21 — 23. XI. 1958, povodom puštanja u saobraćaj autoputa Ljubljana — Zagreb; odobr. G. dir. PTT Br. 14440/i od 11. XI. 1958; na pošti Novo Mesto. — 'ekst: „OTVORITEV / AVTOMOBILSKE СЕSTE / BRATSTVA IN ENOTNOSTI / LJUBLJANA — ZAGREB”. — Nepr. obl. 30 : 38. — C.

FNRJ. — 467. — ZAGREB. — 10. XII. 1958, za desetogodišnjicu „Deklaracije o pravima čoveka; odobr. G. dir. PTT Br. 15442 -оа 6. XII. 1958; na pošti Zagreb 1. — Tekst: „DAN PRAVA ČOVIBKA” / 1948 — 1958” — „OPP”. — Nepr. obl. 39 : 281/5. — C.

FNRJ. — 468. — SENTA. — 10. XII. 1958, za desetogodišnjicu Deklaracije o pravima čoveka; odobr. G. dir. PTT' Br. 09-11334 od 4. IX. 1958; i za filatelističku

izložbu u Senti na pošti Senta. — Tekst: „IZLOŽBA UN / DAN PRAVA ČOVEKA”. — Ргауоцг. (бег оку.) 46 : 20. — С.

FNRJ. — 469. — TRAVNIK. — 1 — 7. II. 1959, za I festival pozorišta Bosne i Hercegovine; odobr. G. dir. PTT. Br. 704/1 od 15. I. 1959; na pošti Travnik, — Tekst: „I. FRSTIVATL, AMATERSKIH POZORIŠTA B i H / TRAVNIK”. — Okr. (bez оку.) 32. — С.

FNRJ. — 470. — KUTINA. — 22. II. 1959, za proslavu 110 godišnjice pošte u Kutini i za otvaranje nove zgrade za tu poštu; odobr. G. dir. PTT Br. 2470/i od 17. II. 1959; na pošti Kutina. — Tekst: „110 GODINA / POŠTE / KUTINA”. Nepr. obl. 35 : 2792. — С.

Docnije pronađen mađarski prigodan žig, upotrebljen u Subotici za vreme okupacije, te ga freba umetnuti na odgovara– juće mesto:

M. — 125 A. — SUBOTICA. — 22. XI. 1942, za proslavu 300 godišnjice mađarskog pijarističkog reda; na pošti Subotica 1. — Tekst: „MAGYAR PTIARISTAK / 1642 — 1942 / БЛАВАТКА 1". — 2 Ет. 34.

ПТТ музеј у Београду за филателисте

птт музеј Генералне дирекције ПТТ у Београду основан је Уредбом о организацији Министарства пошта СХС и Правилником о музеју — 31 јула 1928. тодине. Делатност овога музеја састојала се углавном на прикупљању и чувању историјске грађе, а нарочито на чувању и прикупљању поштанских марака и вредносница, док су остале делатности ПТТ биле прилично запостављене. Овакав рад позитивно се одразио у погледу прикупљања и чувања материјала, али, негативно је било то, што је била занемарена делатност на пољу прикупљања, сређивања и научне обраде прикупљених материјала, као и то, што овај материјал, а нарочито богати фондови поштанских марака и вредносница нису били излагани, па према томе и неприступачни ширем кругу љубитеља и научних радника на овом пољу. Свакако, да и из ових разлога није било случајно ни то, што су баш људи из редова филателиста били ти, који су у више махова на својим скупштинама предлагали и тражили отварање музеја, у коме би били изложени и богати фон= дови југословенских и иностраних поштанских марака и вредносница.

По ослобођењу наше земље, стварањем новог социјалистичког друштвеног поретка, када су измењена схватања о музејима, који се сада третирају не само као културне, већ и као васпитне, педагошке и научне институције, приступило се после 1950 године и у ПТТ струци једном систематском раду на при-

“ лекомуникација,

купљању, сређивању, систематизовању и научној обради грађе из области ПТТ, да би се по формирању Одбора иптт музеја у 1953 години, могло приступити и реализацији на отварању за јавност ПТТ музеја. |

За изложбене просторије ПТТ музеја адаптиргно је приземље зграде Генералне дирекције ПТТ са улазом из ул. Мајке Јевросиме бр. 13. Радови на адаптапији и уређењу ових просторија трајали су у току 1956. и 1957. године, да би се 14 јуна 1958. ПТТ музеј могао отворити и предати јавности и струци.

Грађа овог новог и јединственог музеја у нашој земљи, подељена је на пет одељења, и то: Поштанско, одељење теОдељење за међународне ПТТ везе, Одељење поштанских марака и вредносница и Одељење друштвено-политичког живота у редовима ПТТ службеника.

Сматрамо, да би поред интересантности коју пружају поједина одељења овог музеја, за филателисте, а нарочито за подмладак Савеза филателиста од посебног интереса било Одељење поштанских марака и вредносница, које је подељено на три групе,

Прва група експоната овог одељења, преко документарног материјала говори о Роланду Хилу, генералном директору пошта Вел. Британије, који је увео прве лепљиве поштанске марке и осветљава улогу нашег земљака Ловренца Кошира, који је још 18835 године израдио пројекат поштанске марке за писма.