Filatelista

поред одредаба о преносу и разношењу писама и о наплати поштарине није се узео 20 децембар 1833 за време отварања поште у Београду, већ, као што је познато, 25 мај 1840.

И Др. Перо Б. Шоћ у свом делу „За историју пошта и телеграфа у Шрној Гори (прештампаном из „Ратника“ 1928 год. у Београду) пише о првим почецима поштанског саобраћаја: , о пошти налазимо трага у буџету владавине Владике и Господара

Петра. 1 Џетровића- Његоша (1830—1851).

У буџету је било предвиђено „за поштијера 75 талијера плате годишње“. „lo је био „поштијер — поштоноша, који је једанпут седмично носио са Цетиња у Котор писма и новине и отуд их доносио. У томе је био читав поштански саобраћај тога времена. Није био већи ни за доба Књаза Николе. — Редовни поштански саобраћај установљен је 1877 године, између појединих места у Црној Гори и између Црне Горе и иностранства. -

И из овог навода из дела Др. Шоћа, који је добро познавао поштанске прилике у Црној Гори, види се каква је била служба поштијера 1873 године. М он овде наводи да је 1873 године установљен поштански саобраћај између појединих места у рној Гори, али нигде не тврди да је био установљен макоји редован поштански уред у тој земљи.

Из напред наведених извода из дела поменутих писаца о отварању првих пошта и пуштању у течај првих марака у Црној Гори могу се, као вероватни, извести ови закључци: —_- да се први поштански саобраћај у Црној Гори састојао у преносу поште између Цетиња и Котора путем поштијера једанпут седмично (између Памадановића у Котору и Јова Пипера на Цетињу); унутрашња пак служба „вршена је нередовно за све време до априла 1873 године".

—- да је почетком 1873 године „поштански саобраћај унапређен : увођењем „стал-

Андријевица 1894 Бар (од 1908 Ст. Бар) 1879 Беране 1913 Бијело Поље 1913 Боан 1913 Велимје 1898 Вир-Пазар 1874 Високи Дечани | 1913 Владимир 1913 Горанско 1913 Грахово 1896 Даниловград 1881 Ђаковица | 1913 Жабљак 1896 Исток 1913 Колашин 1891 Лијева Ријека

Љеш

Муричани 1913

ног и редовног поштанског саобраћаја, ка-

ко између појединих места у унутрашњо=

сти, тако и између Црне Горе и иностранства' тј. између Цетиња и Котора, — примањем и предавањем поштанских пошиљака. у Котору непосредно код тамошњег поштан-

ског уреда, — а не преко Рамадановића трипут недељно за писма и једанпут за аманете и пакете, — увођењем наплате по-

штанске таксе за пренос поштанских пошиљака; —-"да је она сума новаца, предата Лржавном правитељственом сенату за период пре | маја 1874 год. свакако приход од наплаћене поштарине за пренос пошиљака путем поштијера;

—- да је пошта на Цетињу била отворена за редовно пуно пословање | маја 1874 год: (по нек.), а не у априлу 1873 год. (како наводе вјетковић и ЈПоћ), нити 10 маја 1874 год. (како наводи Инж. Флек):

—- да су прве црногорске марке за писма биле пуштене у течај |! маја 1874 год. кад је била отворена и пошта на Цетињу, а не 10 маја 1874 год., како се наводи у свима европским каталозима, па и код Инж. Флека (на страни 14 пом. Приручника), па смо и ми сви тако држали, док нису Др. Шоћ (у швајцарском листу „Веглег Briefтагткеп-Денипа' бр. 2 за 1954 год.) и Ивјетковић (у „Филателисти“ бр. 8—9 исте године) утврдили | мај (по нк.) као дан пуштања марака у течај на основи извештаја о свечаном отварању поште на Цетињу објављеног у „Гласу Црногорца“ бр. 15 од 20 априла 1974 год. (по ст. к.).

Мислим да ће бити интересантно-да овде наведем податке о отварању и осталих пошта у Црној Гори, које сам ја прикупио, (у 3 ступцу), ради поређења са вјетковићевим подацима, које је он навео у свом приказу Флековог Приручника у 2 свесци „ПТТ Архива“, (у 2 ступцу) као и са Флековим подацима из његовог Приручника (у 1 ступцу).

1894 1. УП. 1894 1879 1879 1912 24. XI. 1912 1912 24. XI. 1912 1909 1. IX. 1909 1898 1898 1873 1874 1912 1913 1914

1903 1. 1. 1903 1896 20. VI. 1896 1879 1879 1912 Пре 10. ХИ. 1912 1898 1898 1914 1. УП. 1914 1891 1891 1908 1. 1Х. 1909

Крајем 1912

104