Filatelista

59" у Хамбургу видимо да су збиркама целина разних подручја додељене: 4 златне медаље, златно-сребрне, 6 позлаћених, 7 сребрних, 2 посребрене, 4 бронзане и 4 дипломе. — (Ово је ванредан успех целинаша на једној тако великој светској изложби, као што је била ова у Хамбургу.

И ваши југословенски целинаши постигли су већ у неколико махова друге и треће награде са својим збиркама целина и то на највећим међународним изложбама, нако те збирке можда — нити по потпуности, нити по обради, — нису у свему одговарале захтевима изложбеног објекта за једну с такву изложбу.

Ако вршимо паралелу —- колико утротненог времена и средстава треба имати да се изгради једна збирка марака (билоког подручја), да се са истом може постићи друга награда на светској изложби, — а са колико труда и времена можемо то постићи добро састављеном збирком · целина резултат ће бити око 1: 10 у корист. целина у односу на поштанске марке. — То нам даје повода за размишљање зашто не бисмо интензивније почели са сакупљањем наших и других целина (првенствено поштанских карата)2! Материјала имамо доста; —- само од 1945 године, па наовамо издато је код нас разних дописница и коверата са отштампаном марком, — а све ово се још може релативно лако пронаћи и обрадити у ванредно укусној збирци, а успех за уложени труд сигурно не би изостао. — Наша подручја: Србија, Босна, Шрна Гора, Југославија, —- па разне емисије војних власти и др. — све могу бити ванредна подручја за обраду, одличан материјал за изградњу било генералне, било специјалне или чак и студијске збирке. — Треба отпочети, — уверен сам да ће многи наши сабирачи у релативно

кратком времену моћи да изађу са својим збиркама и на светске изложбе и да постигну завидан пласман са тим својим збиркама. |

У Хамбургу за време „Јпегрозје 59" одржали су и сакупљачи целина разних земаља ширу конференцију. — На том састанку било је ванредно интересантних предавања из области сакупљања целина; било је много дискутаната од стотина присутних целинаша, — а после свега се могло закључити да је сакупљање целина у ствари „виши ступањ у филателији“, — јер озбиљан целинаш има пред собом исти проблем као и студнозан скупљач марака, — а ако се истраживачки бави са овим подручјем, наићи ће на још више нерашчишћених етапа — у помањкању увек актуелне стручне штампе, која је код опште филателије знатно распрострањенија, — а то све баш даје драж сакупљању целина; то даје импулса и воље да се човек јаче с залаже у проналажењу примерака, који нису још познати били и којн би красили збирку тих сакупљача као до тада непознати примерци (ово важи за неке специјалности боје наштампане марке, папира и сл.).

(Сакупљање целина пружа јако широко поље рада, јер се и ту човек може оградити не само на поједине земље или колоније, већ и на изградњу разних тематских збирки, као што су, например, целине издате поводом спортских приредби или олимпијада, за пропаганду сузбијања тбц-а; затим разне провизорне целине, издања ратна, локална итд. (Свака од тих тема је привлачна, свака од тако изграђених збирки може бити кандидат и за највеће награде на националним изложбама, — а и на светским излотбама. Инж. Мирко Вернер

(ООтбарање прбе поште и пуштање 7 течај прбих мараба у Црној Гори,

У ПТТ Архиву“ св. 2 објављена је критика Марка ЈЦвјетковића на „Прируч__ник марака југословенских земаља ЈДрне Горе' од Мнж. Владимира Фрлека. Тим радом М. Цвјетковић ме је потстакао да и ја дам своје мишљење о неким питањима, која је он у тој својој критици истакао. Од њих су главна: о времену отварања редовне поште на Цетињу и о времену пуштања у течај првих црногорских марака.

Марко ТДвјетковић објавио је до сада, колико нам је познато, још два чланка, у којима је третирао та питања: |) у „Филателисти“ за 1954 годину „Осамдесета година поштанске марке Црне Горе"; — 2) у св. 1 „ПТТ Архива'1958 године „Како је и када дошло до увођења редовне поштанске службе у Шрној Гори". У ова два написа, као и у критици на „Приручник“ Двјетко-

вић је изнео податке о отварању првих прногорских пошта, које је прикупио из разних дела и листова ЈДрне Горе и из цетињског архива.

Али, о истој теми писао је и у целом свету познати филателистички писац Инж. Едвин Милер, који је пре Хитлеровог уласка у Беч био уредник једног од најбољих филателистичких часописа у то време „Рле Розтатке“ и једне библиотеке коју је тај часопис издавао, а написао је и неколико значајних дела из историје пошта и филателије Аустроугарске и суседних јој земаља. (О успостављању прве поште и пуштању првих марака рне Горе он је први пут o6jaBHo uaaHak „Die Einrichtung des Dostdienstes in Montenegro und die erste Markenausgabe dieses Landes" y том бечком часопису 1929 године, на основу података прикупљених из

101