Filatelista

Популарисање филателије кроз листобе предузећа

Нема скоро ниједног нашег већег привредног предузећа у коме није запослен неко од наших другова филателиста. У већини ових привредних организација излазе разни месечни листови, које издају колективи и синдикалне подружнице. Ови листови пишу о раду и животу колектива и места, у коме се предузеће налази, а чланке за листове пишу сами чланови колектива.

Поред чланака на тему из предузећа, у свим листовима постоје рубрике за објављивање културног и забавног живота у колективу и у насељима где се колектив налази. Објављују се спортаке вести, шах, рад културно уметничких друштава предузећа, програми престава месних позоришта и биоскопа итд.

Исто тако, и наши филателисти чланови колектива могу, у овим листовима, да имају своје сталне рубрике за филателију. Тако би, поред погтојећих дневних листова и часописа у земљи, и ова форма популарисања филателије

код чланова свога колектива, заинтересовала за филателију већи број радника и радничке омладине. У нашим колективима већина наших радника и службеника не знају ништа о филателији, нити о постојању филателистичких организа-

ција, а о начину сакупљања да се и не

говори.

У овим чланцима треба да се гретира следећа тематика: рад постојећих филателистичких организација, филателистички листови, часописи, каталози итд., пуштање нових емисија марака у промет и разна друга тематика, према условима и способности члана који пише члатак.

Кроз ову форму пропагирања филателије у листовима колектива наше филателистичке организашије постајале би масовније и обавештеност наших радника и службеника потпунија, штто би свакако користило нашим филателистичким организацијама.

Војо Вуковић, Лукавац

Прби конгрес о филателији и изложба у Барцелони

Штанци су врло поносни на то, што су они организовали ПРВИ КОНГРЕС (О ФИЛАТЕЛИЈИ. То је неколико пута истицано и понављано током рада Конгреса. Свакако да примат идеје одржавања Конгреса о филателији припада њима и то се мора поздравити. У историји развитка филателије остаће за увек забележено да је Први конгрес о филателији организован и одржан у Барселони. О раду Конгреса могло би се веома отштирно писати, јер је он обухватио материју филателије у најширем захвату. Већ сама чињеница да је поднето преко стотину реферата о разним проблемима из области филателије сведочи довољно јасно о обиму рада Конпреса. Међутим, ради боље илустрације захвата, поменућемо само неке од тема, које су обрађиване, односно о којима је дискутовано поводом поднетих реферата: О збиркама марака; Манија за непоништеним поштаноским маркама; Боје и поштанске марке; О мотивима сабирања марака; Мере против комерцијализовања које спроводе неке земље са својим маркама; Будућност филателије; Рад на увођењу омладине у филателију; Филателија у

средњешколској настави; Фалсификати и вештачења; Заштита поштанске марке; Улога поштанске марке; Филателија као друштвена услуга; О светској филателији итд. итд. Овде су само надохват побројани наслови неких тема, случајно изабрани и без неких посебних критерија. Овакако да ће бити корисно и потребно да се касније поново вратимо на неке од најважнијих тема, које су постављене и расправљане,

Рад Конпреса развијао се у комисијама образованим по материји на следећи начин:

А. Комисија за Општу филателију;

Б. Комисија за Технику колекционарства; В. Комисија за производњу и емисије марака.

Свака комисија радила је свакодневно, пре и по подне, уз учешће приличног броја дискутаната. Наравно, да је највише реферата било од домаћих, шпансиих аутора, који су показали велико интересовање и добру ерудицију у познавању проблема филателије. Међутим, не би се могло рећи да су друге земље