Filatelista

годину дана нађен код Ф. Доскара, трговца марака из на поменутој Лудер-Еделмановој аукцији. Купац је био Ротшилд, који је за њега платио 200 енглеских фунти. По Ротшилдовој смрти његова је збирка продата у Лондону. Ову марку на новинама откупио је 1947 године за 1000 долара данашњи њен власник Макс Х. Бас из САД и излагао је на изложби „Фииландија 56", где ју је Вернер видео. >

Као што видимо, ови наши ретки примерци, па и многи други, налазе се, нажа-

(Омладини боја

Будимпеште |и он га је продао

дост, у иностранству, у разним крајевима света, где су приспели или преко пљачкаша за време ратова или преко незајажљивих наших знаних и- незнаних шпекуланата. Власници тих наших реткости чувају их љубоморно и врло су ретки филателисти, који су их могли видети, а скоро се ништа о њима не пише, па се мало што и зна о њима. За наше скромне филателисте довољно је и оно што су о њима писали Дероко, Остојић и Вернер, јер бар знају да постоје те наше велике реткости. А. П.

жели размену

са иностранстбом

Многи наши омладинци желели би да мењају марке са партнерима одговарајућег узраста у иностранству. Да би што лакше дошли у контакт, потребно је само да доставе Савезу филателиста Србије — Комисији за омладину — Београд, Пошт. фах 702 своје тачне адресе и податке: име и презиме, место, улицу и кућни број, — годину рођења, —- језик на коме би желео да се дописује, — чије га марке интересују н које марке

1) Alois Hofžk,

2) Bela Buškovši, 3) Zdenek Beran, 4) Jan Komers,

5) Julius Guzik,

6) Juraj Kelemen, 7) Уасјау Зуођода, 8) Stanislava Steinbauerova, 9) Pavel Potmešil, 10) Libor Pešek, 11) Viclav Vojna,

Скраћенице у списку: после адресе број у заградама означава годину рођења; а кореспондирају сви на немачком, сви сем 1) и 5) још и на руском; 60. 2) и 9) и на француском; бр. 2), 4), 6) и 9) и на француском.

Објављујући адресе ових младих чехословачких филателиста, желимо да нађу своје

даје у замену. Њихове адресе биће достављене Међународној филателистичкој организацији, а ова ће их упутити на надлежни национални савез земље, са којом се жели размена И ми смо већ тако добили један списак младих чехословачких филателиста, који желе да мењају са југословенским омладинцима, који вам сада достављамо ради евентуалне употребе:

Вгштпоу 244, окг. Сонуајдоу, (1947) ЗнапКкотсе 11/106 (1945) Humpolec, Rozkoš 11 (1946) Humpolec, Stalinovo 25 (1948) Баја, Нота ш| 727 (1950) Sala, pri pošte 726 (1947) Praha 15.. Ke Kri 592/33 (1946) 'Trhovč Sviny. Husova 635 {1949) Kolin V., okružni 643 (1946) Chrudim П., Зуеппоуа 390 (1950) Chrudim ТУ., Ртетузја Otakara 479 – (1947)

младе вршњаке и размењиваче у нашој земљи. Наше размењиваче пак молимо да буду увек вредни и тачни у одговарању на упућена им писма, да шаљу увек исправне марке и да тиме достојно претстављају себе н своју земљу. р. Б. Новаковић

| Тарсене марбве Краљеђине Србије за Барте и домине

У Србији нису произвођене карте и домине; увожене су из других земаља. При „увозу у земљу морала се платити извесна дажбина: царина, порез или такса.

Непосредно пре увођења нарочитих марака за наплату таксе за карте и домине, у Србији је такса износила за карте | динар од једне серије карата; од 1 априла 1911 ова је такса повећана на 5 динара, а од 15 јуна

1919 на 50 динара.

Краљевина Србија је, до стварања нове државе Југославије, имала четири различите таксене марке намењене за карте и домине. Прве две марке издате су четири године раније него што је уследило последње издање чувеног каталога фискалних марака целог света од стране А. Форбена (Париз, 1915), те се оне у том каталогу не спомињу.

Данас се ове марке тешко могу видети, јер су употребом редовно и потпуно уништаване. 168