Filatelista

банију. 12 јануара 1916 паде Аустријанцима у руке Ловћен, а после његова пада и рна Гора је била отворена аустријској армији генерала Кевеша, који је настављао споро, али ипак стално, притисак са севера. Пред њим се повлачила српска војска од (Скадра на Драч и Валону, а један део повукао се преко Пишкопеје. Аустро-угарска војска заузе један велики део Албаније; зауставила се на реци Војуши и ту образовала фронт према Италијанима и Французима, .

Зна се да су Италијани напустили Драч 24 фебруара 1916 и да су Есадове поште у Средњој Албаније престале с радом при

у којима су постојале српске поште, заузела је аустро-“гарска војска до краја фебруара 1916 године. _

__Према томе може се приближно рећи да су те српске војне поште могле функционисати најдаље до почетка 1916 године, али је врло вероватно да су завршиле рад још

и у 1915 години. | A: II.

ђ) „Поште Црне Горе у Албанији за време Балканског рата“ у „Филателисти“ бр. 7—10/57.

2 „Енциклопедија Југославије“ 1.

3) B. du Val , Die Pomtrštbriefmarken” T sv. Str. 3.

“) E. Deroko „Die Postetempel von Serbien”

крају фебруара 1916. Према томе сва места, ц „Батаплегуосће" Мо 22:23 од 20. XII. 1018.

ПОВОДОМ ИЗДАЊА ПРИГОДНЕ МАРКЕ ВАВАРДА РУСЈАНА О 50 ГОДИШЊИЦИ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА

Генерална дирекција ПТТ објавила је програм издања пригодних марака за 1960 годину. Између осталог, биће издана у октобру серија марака, од којих ће свака посебно обележити значајан јубилеј, а једна марка из те серије, од 40 динара, биће посвећена прослави 50 годишњице Југословенског ваздухопловства, са портретом Едварда Русјана, пионира југословенског ваздухопловства, и моноплана „Мрћеп — Русјан, којим је Русјан извршио прве летове 1910—1911 године.

Над Великим Ројицама у Словенији кружио је моноплан назван „Еда-2'. Њиме је управљала вешта рука младог пилота Едварда Русјана. (Овај лет вратио је младом интузијасти самопоуздање. Прошли су тешки тренуци неуспеха на недавном јавном наступу. Али, Русјан је знао да његов „Еда“ са слабим мотором „Анзани неће моћи летети изнад 20 метара висине. За нови мотор требало је много новаца, који није имао. Требало је пронаћи мецену, који би решио материјалне проблеме, да би се Едвард могао цео посветити ваздухопловству. Из разговооа са Загрепчанином Менингом сазнао је за Михајла Мерћепа, познатог спортисту и 60гатог загребачког фотографа, који се интересовао за ваздухопловство. Русјан му је упутио позив за сарадњу. (Следеће недеље Мерћеп је стигао у Горицу. Човек четрдесетих година стегао је Русјану руку. Заједничка љубав за ваздухопловство брзо их је зближила. Удоужили су се Мерћепова истрај ност и животно искуство са Русјановом смелошћу ин младалачком енергијом. Наскоро после тога отишли су заједно у Париз, да купе нови снажнији мотор марке „Гијом“ од 50 кс за овион, који су одлучили да саграде заједнички. (Обилазећи ваздухопловни салон, за оно време атракцију Париза, Мер-

ћеп и Русјан су пажљиво разгледали све авионе, а важније детаље су бележили. Набавка мотора није ишла глатко, јер је већ цела производња фабрике „Гијом била распродата. Мерћеп је ипак успео набавити мотор, плативши поред цене и откупнину.

По повратку у Загреб, августа 1910, почели су са изградњом новог моноплана, коме су дали име „Мерћеп-Русјан. За оно време био је то солидан авион. Делове авиона израђене у разним радноницама пребацили су на војно вежбалиште у Черномерцу крај Загреба, где је Мерћеп био саградио простран дрвени хангар. Моноплан је састављен; мотор је био испробан и све је било спремно за пробне летове. Први лет извршен је јетног новембарског дана 1910 г. Русјан је описао овај лет у једном писму. Летео је око десет километара преко кућа и фабричких димњака и спустио се пред хангар. Неђали су се остали пробни летови. Кад је Русјан достигао висину од 100 ме-

144