Filatelista

угушити. М кад се грчка војска повукла из тих крајева, тамошњи народ подиже устанак.

Иако је Есад-паша био прогнан у мају 1914 године из Албаније, а грчка војска се повукла изван њених граница, ипак се осеЋало да кнез Виљем није био дорастао за поверени му положај. Нити материјално, вити војнички, нити политички помаган са ма које стране, ни споља, ни у самој земљи, него напротив, снага његових присталица била је стално под ударцима страних агената, а кад букну светски рат, и он хтеде да остане неутралан, препусти га својој судбини чак и Аустрија. МИ у оваквим приликама, под оваквим околностима, кнез није могао да се одожи у земљи, — и напусти је 4 септем-

бра 1914.3)

Тада је Есад, који се налазио у Нишу, издејствовао помоћ од српске владе за повратак и узимање власти у Албавији. Он је већ 9 септембра 1914 био у Албанији и успео са својим присталицама и помоћу добивеном са стране да се „учврсти само у средњој Ахбанији. Крајем септембра он је образовао владу у Драчу, али је тек тада настао хаос у земљи. Још у јулу 1914 Италија је била заузела острво Сасено, а 18 октобра заузела је и Валону. Грци заузеше Северни Епир (Јужну Албанију) и одмах прогласише анексију те покрајине. Аустро-угарски агенти, скадарски конзул и бугарски македонски комитет организовали су из Албаније честе упаде комита и качака у српске крајеве. Сем тога, предузимања Италије у Валони и Грчке у Епиру упућивала су Србију и Црну Гору да се и оне нађу на територији Албаније.

У пролеће 1915 године српска војска ушла је у Елбасан и у Тирану (11 јуна 1915), да би спречила вршљања страних агената дуж српске границе, а и да помогне Есадпашу, пријатеља Тројног споразума. — Дрногорши пак продреше у северне крајевг; ари крају априла 1915 заузеше (кадар.

За потребе српске војске биле су отворене и радиле, док је била могућна веза са Србијом, српске поште у Елбасану, Подграцу и Тирани. Немамо података о времену отварања тих пошта, али свакако нису биле отворене пре заузећа Тиране у јуну 1915 године. :

На тим поштама употребљаване су српске поштанске вредноснице и војничке дописнице. Које су пак вредноснице употребљавене, није нам тачно познато. Према појединим примерцима писама и др., која потичу са тих пошта и из тог времена, зна се да су биле употребљаване српске марке из 1913 године (11 издање са сликом краља Петра с капом), а нађена је употребљена и једна марка са сликом краља Петра на бојишту.

(Са српским упутницама. и са отсечцима од њих сматрамо да треба бити веома обазрив, јер је тешко замислити да је неко у то време, у таком стању, могао слати упутHHHe из Албаније. Го ће свакако бити само услужни жигови.

(Све су поменуте поште имале исте типове жигова: прстенасте, с унутарњим кругом пресеченим датумом. Било их је двојаких: за

поништавање марака на писмима ин др. и за упутничку службу. Познати су жигови за поштанску службу у поштама у Тирани, Елбасану, Подграцу и укусу, а за упутничку

за Тирану и Елбасан. Први жигови су имаАн имена места у горњем делу прстена ћирихицом, а у доњем латиницом; други су пак ималн у горњем делу „ПОШТ. УПУТНИЦА"“, а у доњем име места, све у ћирилици. (Сегментне површине код свих биле су шрафиране. За пошту у Ћукусу Дероко наводи да „је та поштанска станица била с јесени 1914 године званично објављена, али до њеног отварања није дошло %) Према томе жиг ове поште може бити употребљен само накнадно као услужан.

Немамо тачних података, кад су ове поште престале с радом, већ време престанка њиховог рада можемо приближно одредити према кретању српске војске у повлачењу.

У децембру 1915 била је цела Србија окупирана, а српска војска се повукла у Ал-

145