Filatelista

тарифи, те се може развити лепа размена с иностраним партнерима.

ЈА сада да видимо мало боље шта све добијамо сакупљањем целина, — које су предности, које нам оне пружају.

У првом реду треба да истакнемо, да је сакупљање целина веома сродно са сакупљањем марака, — само се оно било занемарило због тога, што сортирање материјала и разрада збирки захтева много више простора, јер на албумском листу, где се може приказати и око 20 марака, може се сортирати највише до 4—5 дописница или других целина, а да ефекат не буде промашен; али, идеално је на сваком албумском листу распоредити свега по две целине, а ако су веће, онда и само по једну.

Најраспрострањеније је сакупљање дописница, јер оне спадају у највише коришћену врсту целина, а има их зато ин у врло великим количинама, тако да је релативно лако до њих доћи.

И код скупљања целина може се ићи у најширу специјалност, чак и у студије у погледу штампања и издања (папир, боје тиска, водознаци, слике на дописницама са сликама, рекламни и пропагандни текстови итд.), те нам ова врста сабирања може да причињава посебну разоноду и задовољство.

Примера ради узмимо само наша подручја! На подручју данашње Југославије, од увођења првих дописница (1869. годике) постојале су за време Аустро-угарске разне дописнице са двојезичним и вишејезичним

Маша < ћи. —-= је онда (~ палице и Мо и а псуал. =

текстовима, на којима су натписи и објаш- _

њења била дата поред немачког и на српском хрватском, словеначком и другим језицима. (Ово су такозване „претече“ у сакупљању целина, које су се за подручје тадашње (Словеније, Хрватске и Војводине користиле све до 1918. године. Тих претеча — ако мислимо на специјалну обраду — има неколико стотина врста и сакупљање истих (нарочито паралелно — неписаних и писаних) чини врло интересантно подручје, али изискује и много труда. — (Србија је била једна од првих земаља у свету, која је увела целине, и већ

- 1873 године појављују се прве њене допи-

снице; 1888. Црне Горе, а 1879. Босне и Херцеговине. (Сва су та подручја имала своје самосталне пелине до 1918. године, кад су целине ранијих издања Босне и ЖХерцеговине и Мађарске (за Хрватску н Војводину) прештампаване новим називима државе, а у Словенији су биле издате нове дописнице са сликом тадашње марке тзв. „веригара'. На подручјима која су пре ослобођења била под турском влашћу, употребљаване су пре ослобођења турске целине, које су по ослобођењу повучене из промета и замењене српским (у Старој Србији ни Македонији) оне су интересантне са жиговима пошта из тих крајева. Од 1921. године биле су издате заједничке дописвице за цело подручје старе Југославије. 12

Период од 1918—1921. године преставЉа најинтересантније подручје сакупљања целина код нас због обилатог броја варијаната у претисцима (типови, разни слогови, папири основних карата итд), — те још и данас су непотпуно испитано подручје у великом броју наших целина.

Период између 1921. и 1941. године по броју издатих целина није много богат ме-

утим, с обзиром на разгранату преписку и велике потребе учестала су штампања појединих издања, те постоје велике разлике код појединих издања у погледу боје тиска, папира и других особености. Нарочито су интересантне дописнице са сликама поједивих наших крајева из 1933. године, као и из 1934. године, које су због реткости данас у круговима сакупљача целина широм целог света веома тражене. Каснија издања карата са сликама из 1926. године штампана су у разним едицијама, које се међу собом разликују по слогу текста и по бојама; веома су лепе, само их постоји преко 1400 варијаната, те их је данас већ скоро немогуће комплетирати.

Период окупације, између 1941. и 1944. годинг, претставља посебно, релативно тешко подручје за рад због расцепканости земље. Ту разликујемо посебна издања за (Србију, Хрватску, (Словенију, Ирну Гору, а

(и велики број разних локалних издања зва-

ничног или полузваничног карактера.

Подручје од 1945 године наовамо ванредно је богато и интересантно, јер обилује разним провизорним издањима (нарочито на подручју Босне, па и издањима дописница и коверата са текстом на више језика према подручјима појединих република. Неке дописнице и коверте из овог времена, иако је протекло свега петнајестак година од њиховог емитовања, већ престављају велику реткост, али могућно је да незапажено леже у неким старијим архивама, само треба да се пронађу и дођу у руке сакупљача.

Посебну интересантност чине дописнице са сликама, емитоване пре неколико година, јер су многобројне, али су временом потпуно ишчезле и једва се нађе по који писани примерак. .

(Сматрам да је сакупљање целина ванредно повољно за оне сабираче који са незнатним средствима желе да остваре добро изграђену збирку, која, уколико се уложи довољно труда, може да има великог значаја не само као филателистичка збирка, већ и као поштанско-историски фрагмент, са којим се власник може слободно да појави и на највећим међународним приредбама и да постигне висока, па и највиша признања.

Љелео биХ овим чланком да дам потстрека и воље нарочито оним нашим сакупљачима, који се још нису одлучили шта да сакупљају, а да им то причини задовољство; да до збирке дођу с малим улагањима, али ипак да постигну и видљиве успехе на из-

ZORIC | IE 27 ЊЕ А