Filatelista

вредносном ознаком отштампаном у светлозеленој боји и са тамно-плавим претиском грба.

Затворене дописне карте од 10 пара израђене су на бледо-ружичастом картону, са вредносном ознаком отштампаном у затворено-ружичастој боји и са тамно-зеленим претиском грба.“

Карте су стигле из Париза у табацима од 36 комада, па су у Београду у Државној штампарији исечене у комаде и појединачно претискане грбом.

Вредносне ознаке на овим картама израђене су према франко маркама од 5, односно 10 пара; само на њима средишни део није, као на маркама, израђен у црној боји, већ у истој боји као што су оквири дотичних вредносних ознака. (Ове поштанске карте немају никаквог оквира, нити грба с леве стране.

Дописне карте за унутрашњи саобраћај од 5 пара на мутно-жућкастом картону имају целокупну штампу у светло-зеленој боји; грб прештампан преко вредносне ознаке је црн. Натписи су исти као код издања из 1902. године, само су померени даље од вредносне ознаке (на леву страну) за 21 мм; растојање између линије, којом је подвучена реч „Србија“ у првом реду, и другог реда натписа је 71/2 мм. Напомена и адресне линије су исте; без оквира су; формат кар-

те је 140Х 90 мм.

Претисак грба се јавља: двоструко отштампан — један поред другог; јако померен у страну, толико да средишни део основне вредносне ознаке остаје у потпуности видан; налази се отштампан и на задњој страни (са леве стране), а има примерака, на којима тога претиска уопште нема. — По Ашеру напомене постоје у 2 типа.

Дописне карте за међународни саобраћај од 10 пара на бледо-жућкастом картону имају целокупну штампу у ружичастој боји. (Оне имају натпис, адресне линије и напомену исте као код одговарајућих карата претходног издања.

И ове карте налазе се са двојним претиском и без икаквог претиска. Налазило се и примерака, код којих је вредносна ознака,

услед јаког померања, била пресечена, па је један део био на горњој, други на доњој ивици карте; затим примерци, код којих претисак грба није на вредносној ознаци, већ на задњој страни карте —- лево, доле, у изврнутом положају. — По Ашеру и код ових постоје 2 типа напомена.

Дописне карте за унутрашњи саобраћај од 5 пара на зеленкастом картону. — Кад су дописне карте од 5 пара овог издања на жућкастом картону биле утрошене, у јулу 1904. године било је израђено ново штампање у Државној штампарији у Београду са париским клишеима. Картон употребљен за ово издање био је зеленкаст. Формат карте је нешто мањи — 134%Х 87. Натписи су исти, само им је измењен распоред: сад су ближи вредносној ознаци — на 16:љ мм, а растојање између линије, којом је подвучена реч „Србија“ у првом реду, и другог реда знатно је мање — 5 1/2 мм (место 7 1/2 код претходног париског штампања).

Затворене дописне карте израђене су у Паризу, а у Државној штампарији у Београду добиле су претисак грба на вредносним ознакама. Вредносна ознака на њима је као на отвореним дописним картама ових издања; остали текст и напомена на задњој страни исти су као код затворених дописних карата претходног издања из 1901 године. Картон је споља и изнутра бледо-ружичасте боје. Формат карте је 129Х80 мм. Перфорације са горње и са бочних страна пресецају се оштро под правим углом.

Код затворених карата од 5 пара целокупна штампа је у светло-жуто-зеленој боји; претисак грба је тамно-плаве боје.

Грб се налази и по двапут отштампан, с отисцима један поред другог или један преко другог, или јако померен у страну. Познати су и примерци без икаквог претиска. Код ових карата позната је и једна подврста са грбом у ултрамарин-плавој боји.

Код затворених дописних карата од пара целокупна штампа је карминасто-ружичасте боје. Претискани грб је шрно-зелене боје.