Filatelista

rike. Gospodin Apfelbaum imao je prekrasnu kopiju iste: izrazitih boja, lepo centrirana, no kao i uvek sa malom greškom lepila. Kupac se odrekao kupovine iz razloga što "адита гије bila čedna. Naravno, u naše da-

ne, kada svako može da kupi na pošti, ili u trgovini, stotine i hiljade svakodnevno novoizlazeće. marke, mogu se očekivati i tiakve,

prekrasnog vida, за педттшот ројефптот, idealno centrirane itd.

Skoro sva izdanja evropskih ı američkih maraka i maraka mnogih drugih агама sada se sasvim olako nabavljaju u filatelističkim radnjama u njihovom prvobitnom vidu. Ali, probajte naći žigosane, koje su

stvarno prošle kroz poštu na pismima ili paketima, a ne uslužno žigosane i prodavane upola cene ili jevtinije. Mađarska, Poljska i

Sovjetski Savez poznati su po tome, no, le zemlje nisu prve, a mislim nisu ni poslednje! U katalogu SCOTI, u zaglavlju opšte: opisa maraka Severnog Borneg, stoji primedba Коja u prevodu glasi: „Veliko većina maraka Severnog Bornea žigosana je „po želji“. Uvek sam se pitao zašto većina kataloga ne prave razliku pojedinih maraka u cenama za čiste i poništene. Počevši od 1920. godine filatelisti su nagrnuli kupovati, s malim

izuzecima, velike količine novih maraka, koje nikada nisu dospele pod udar poštarevog

pečata. U nekim slučajevima količina. maraka stvarno upotrebljena za rozašilionje pisama, paketa itd. pokazala se vrlo neznataa u upoređenju sa novim markama u rukamo filatelista i prodavaca maraka. Izvesne marke, izdate cd pojedinih zemalja, nikada i пе dospevaju u stvarni tečaj. Kao primer može se navesti Južna Koreja. Skoro za svaku novoizdaiu marku ta država izdaje i po jedan biok, teoretski isto tako važeći za frankiranje pisama i slično. Ustvari, ti blokovi su prodavani samo u Seulu, ı manje od jedno3 procenta od njih upotrebljovan je u poštanskoj službi — i to u ovakvoj moloj količini jedino od strane fiatelista! Prigodna izdanja korejskih maraka mogu se kupiti jedino na šalterima pošte u prestonici, a i to ne uvek!

Slične primere možemo uzeti i iz mnogih britanskih kolonija, čije su potrebe za markama vrlo таје.

Govoreći o jugoslovenskim markama morom reći da ja još ni do današnjeg dana nisam video ni jednu тагки зепје — РЕМ KLUB poništenu na običnom kovertu, ne prigotovljenom od filateliste. Ja ni dan-danas nemam u seriju žigosanu, mada su je ovde u Americi lako pronaći po trgovinama kao neupotrebljenu.

Il na kraju, na filatelističkoj berzi može se naći koliko vam drago čistih mdraka, a vrlo malo žigosanih. Engleska firma Stenliy Gibons, izdavač britanskih kataloga (deo ! Velika Britanija, kolonije i Dominioni) tu čćinjenicu je uvidela i u većini slučajeva da je cenu Zigosanih maraka višu nego за је neponištene. U tom pogledu Stenliy. Gibons stoji daleko više nego svi ostali izdavači kataloga. Konačno žigosane marke često bivaju foliko „prežigosane” da je teško i razabrati *ogkav je nacrt na marki. Dok s druge strane marka uopšte predviđena je za naplatu pošstanske tarife, i sve dok nije prošla. službeni put, ona mije ni ispunila svoju namenu.

Spomenimo još da u mnogim zemljama sada marke izdaju ne toliko radi poštanske tarife, koliko za eksport i državni dohodak.

Ovo pitanje o davanju prednosti upotrebljenim ili neupotrebljenim markama — uvek je bilo i biće vrlo oštro, i rešiti ga je nemoguće. U praksi ono se svodi na to hoće li neko da skuplja marke kao posao iz zado-

voljstva — hobi, ili radi prestiža, za smotre maraka, ili za obezbeđenje budućnosti. Ja lično skupljom — i jedne i druge marke, no

marka koja je prošla kroz poštu uvek je meni interesaninijau nego nežigosana.

M. H.

Upravama društava SFS

Imojući u vidu povećone troškove za održavanje kancelamrje Saveza i izdavačku delatnost, Upravni odbor Saveza filatelista Srbije doneo je 15. 12. 1965. godine odluku da se za 1966. godinu članarina Savezu za jednog odraslog člana plaća 180. — dinara mesečno, s tim što će članovi Saveza besplatno dobijati časopis SFS Filatelista.

Članarina. za omladinu plaća se 20. dinara. Molimo društva da prime na znanje ovu odluku i da po njoj postupe.

Na istom sastanku je utvrđena i prerospodela članarine između Pokrajinskog, Odbora SFS za APV i Saveza, po kojoj će PO SFS za APV isploćivati Savezu 90. — dinara mesečno na ime članarine za svakog odraslog člana i 10— din na ıme članarine za svakog omladinca „stim što će odrasli članovi 'z APV besplatno dobijati časopis Saveza.

ти