Filatelista

MARKE RSFSR

Među skupljačima maraka i filatelistima uvek postoji interes ka retkim markama. njima. mnogo pišu, ma da su one većini skupljuča potpuno nedostupne. Meni izgleda da smo mi „srednji skupljači“ dužni da podelimo naše znanje s drugima čak i onda kada nisu u pitanju retkosti, već sasvim obične marke. Eto, to baš i hoću da učinim mojim prijateljima Jugoslovenima, skupljačima. maraka, da prenesem mali deo skromnog zndanja izvučenog iz davnih godina moje filatelističke delatnosti.

Ne znam koliko su Jugoslovenski filatelisti upoznati sa prvim izdanjem maraka Sovjetske Rusije. Ja, zapravo, ne nameravam da spomenem samo jednu marku od 100 rubalja iz tog izdanja 1921. godine. U katalogu SCOTT ona je zavedena pod brojem 181 oranž boje i pod 181-a ista ta, na tanjoj har tiji. Treba svakako napomenuti da katalog prećutkuje o različitosti hartije na kojoj je bilo štampano ovo prvo izdanje sovjetskih maraka. Serija se sastoji ız maraka: 1г, 2, 5r, 20r, 100r, 250r, 300r, 500r, i 1000 rubalju. Na svakoj od njih su inicijoli RSFSR, žto znači: Ruska Socijalistička Federativna Sovjetska Republika.

Sve su te marke jevtine i ni malo osobene. No, za mene interesovanje za ovo izdanje, uglavnom, se javlju zbog takoreći beskonačno različitih nijansi boja i kvoliteta hartije, Zadržaćemo se samo na gore pomenutoj marki od 100 rubalja. — iako je u katalogu pod oranž, ona kod mene u albumu počinje sa bojom svetlo-žuto-zlatnom, na tvrdoj beloj hortiji guste strukture. Sledeća marka je već nešto tamnije nijanse i na tonjem pa piru. Dve sledeće marke, još iste поminale, primetno su tamnije, svetlo-oranž; hartiju belg, ali po kvalitetu malo različita od prve dve. Zatim tamno-oranž boje, štampana na tanjoj hartiji, čija površina nije glatka kao na prvima, već je gruba. Poslednje četiri marke štampane su na vrlo tankoj, poluprozračnoj hartiji i sve one razlikuju se ili po nijansama bojo, ili kvalitetom hartije. Jedna od njih toliko je protanjena da liči na cigaret papir. Boje su u prelazima od zlaftno-oranž pa do tamno-oranž. Ovih deset maraka iste nominale, rozličito po izgledu, ni izbliza ne iscrpljuju sve raznolikosti. Ja još uvek ponekad nalazim na ove marke raznih nijansi i kvaliteta hartije, kakve ја

nemam u svojoj zbirci.

uvek

Ovo što je ovde rečeno o marki od 100 rubalju može da se ponovi kod skoro svih momenata ovog izdanja. Sa tačke gledišta raznoobraznosti ova seriju može prosećnim skupljačima da pruži interesantno polje гаda i istraživanja i konačno, zadovoljstvo.

Mihajlo Hitrovo

Čista ili poništena

Među kolekcionarima našega doba većina pretpostavljaju skupljanje neupotrebljivih maraka sa celom gumom, a ako na marku padne trunčica prašine, to izgleda kao da se desila tragedija. Katalozi tokođe u većini slučajeva. ocenjuju žigosane marke daleko jevtinije od nežigosanih. Na svim međunarodnim i nacionalnim izložboma čiste marke dobijaju medalje. Tek nekoliko procenata filatelista posvećuje kakvu-takvu pažnju upotrebljenim markama i od njih su to većinom deca ili početnici.

Stare i takozvane „klasične“ marke da nas staju ne samo desetine i stotine, već često čak i hiljade dolara kao neupotrebljene zahvaljujući tome što su u 19. veku većina kolekcionara skupljali žigosane marke, a oni koji su skupljali čiste, stavljali su ih u svoje albume preko lepljivih papirića, koji su bili lošeg kvaliteta. Ponekad su upotrebljavali komadiće lepljive hartije od ivice tabaka maraka, ili čak i običio brašno, razmućeno u kašiku vode, bez ikakvog papirića između marke i albumskog lista, pa je guma na neponištenoj. marki bila redovno oštećena. Valja takođe upomtiti da je lepilo upotrebljavano za marke bilo slabog kvaliteta i da su mnoge marke bile iskvarene' popucalom gumom, ili još gore, lepilo je stvaralo žute i braonaste mrlje na markama. Zapravo, nije se to dešavalo samo sa starim markama. Nemačka je izdala 16, mara 1936. g. dve marke za avionski saobraćaj sa nacrtom vazdušne lađe „Hindenburg“. Guma skoro na svim tim markama bila je tako lošeg kvaliteta da su valjda sve neupotrebljene marke požutele, a lepljene na kovertima su postepeno poprimale žuto-crvenkastu flekastu boju. Očekivati stare marke sa netakiutom gumom — skoro je nemoguće.

Čuveni američki trgovac i znalac maraka Erl Apfelbaum isključivo tom pitanju je posvetio ceo jedan članak, pre godinu dana,u kome on govori o nekom mladiću tragaocu za besprekornom markom od 2 dolara iz serije Kolumbo — 400 godišnjica otkrića, Ame-

7