Filatelista

ПИ лана а

ФИЛАТЕЛИСТА АЕ АВИ И а

ČASOPIS SAVEZA FILATELISTA SRBIJE

УНЕ ИРАН TJ: МИ РАЧИ КО

ПРИНЦИП ЈЕДНЕ НЕПРИНЦИПИЈЕЛНОСТИ

Изложба марака у Београду

Наш земљак Мирослав Шанта, редовни члан филателитичког друштва „Врачар" у Београду, који иначе живи “ САД послао је преко Уредништва. филателиста — канцеларије СФС експоната за изложбе марака у Београду, који је организесвала ЗЈИТТ поводом Стогодишњице прве српске марке. То је управо била серија у табацима, са ликом старог Петра Карађорђевића, позната међу филателистима под називом „гологлави". У пропратном писму Шанта је написао, да је за њега било изненађење, да су ове марке сачуване у табацима, па је: сматрао да би било мчнтересантно да се оне појаве на изхожби у земљи одакле потичу. Навео је да није стручњак за српске марке, да је тек од пре неколико месеци почео да их скупља, те да је исте марке упутио Мирославу Роту у Израел, Вели, миру Ерцеговцу у Загреб а моли ла пи наши стручњаци у Београду, изнесу свој суд о овим маркама. На насловној страни експоната написано је од када су све марке биле у течају, где су пронађене и у чијем су сада власништву. Он истина није попунио никакву пријавну формалност, јер му није ни додтављена. Изложак је опремио и пријавио службеник канцеларије СФС у Београду. Изложбени одбор, односно комисија за пријем експоната одбила је овај материјал јер су стручњаци" за марке Србије установили да се ради о фалсификатима.

Несмије се и неможе замерити комисији за пријем експоната, што је макар то било и површно установила да се овде ради о фалсификату јер је то њено право и она је зато и одређена,

9 6 6.

али се исто тако не може прећи ни преко чињенице да су ови табаци сами по себи врло интересантни за филателисте, па чак и за историјат наших старих марака. Чињеница је да је све већи број млађих филателиста који се интересују за нашу класику, па им сигурно неби сметало да виде и ову верзију „Гологлавог".

Стална награда за фалсификате

На овој изложби „Златну медаљу" је добио члан оцењивачког суда, стручњак за марке Србије Остојић, за експонат „Фалсификати марака Србије". Ако је био принцип да се фалсификати пе излажу онда га се требало држати и не дозволити да остене принцип не: принципиелности.

Некако је код наших стручњака за Српске марке, односно оцењивачког суда просто постало неко правило, да међу српским маркама на нашим изложбама главну награду добијају фалсификати једног човека, који опет као по правилу има и неку функцију на изложбама. Ова констатација је заснована на три скорија примера:

— На другој редовној филателистичкој изложби Савеза филателиста Србије у Београду октобра 1954. године изложак Синише Остојића „Фалсификати марака Србије" добио је „Златну медаљу". Награде награђенима поделио је подпредседник Савеза филателиста Србије Синиша Остојић, каже се у Филателисту 10/12 од 1954. године.

— На трећој републичкој филателистичкој изложби Савеза филателиста Србије 1960. године у Београду прву награду — „Златну медаљу“ добио је Синиша Остојић за изложак „Фалсификати српских марака и поштанских жигова" (дакле ипак промељен наслов: није марка Србије, већ српских марака) Филателиста 7—8 од 1960. године, који нас о томе обавештава не истиче