Filatelista

Систем и начин обраде ове серије, који је олабрао Ерцеговић, не упуштајући се у његове закључке и открића, показује шта све треба претходно испитати, односно упознати, да би се на крају дала нека службена изјава о нашим старим маркама.

Други закључак Ерцеговића: ,. време пролази, старија генерација нестаје, документи се загубљују, а за млађе ми још увек немамо честита прируч ника о маркама Србије...", недвосмислено говори да је заиста време да се учини нешто више на стручном оспособљавању наших филателиста.

Стручна комисија изложбеног одбора, која је одабирала, односно одбацила овај експонат, вероватно је уочила интересантне детаље ових марака као фалсификата, па се можемо надати да ће нам то и саопштити. То би свакако могао да буде и повод да се започне један одавно запостављени посао. Душан Главоњић

Питање натписа на нашим маркама

Најнепосредније, свакодневно представљање једне земље према свету је масовни писмени саобраћај преко писама и публикација, франкираних поштанском марком. Ово визуелно представљање има одређеног значаја, те емисиону политику марака треба брижљиво водити са гледишта мстива, изгледа, квалитета и вредности.

Овом приликом смо хтели да се задржимо само на питању основног натписа који се ставља на маркама.

Најопштији и далеко најраширенији вид је стављање само натписа земље, везан или не са обликом владавије (Република Француска, Краљевина Мароко, Малдивска Острва, итд.); често има и натпис „Пошта" уз додавање имена земље (Пошта Чиле, итд); ипак, може се рећи да је само натпис земље данас преовладавајући у свету и да он на достојанствен и пуни начин представља „карту - визитницу" дотичне земље.

После ослобођења земље, ми смо стављали на неким нашим емисијама марака „АФЈ" или „ФНР" Југославија, али убрзо смо прешли на сам натпис „Југославија“, без других додатака.

После дужег периода оваквог начина насловљавања марака, у задњим на-

шим емисијама појављује се натпис ШТТ Југославија. Поставља се питање да ли је ово неки напредак, потреба, политички принцип или, можда, неки изум или прављење узора, какав је циљ овога.

По нашем мишљењу, без обзира на већ изнету раширеност у свету, сам натпис земље је сасвим довољан, без додатка. Ово из разлога што „ПТТ Ју тославија“ значи „Пошта, телеграф и телефон Југославија“, што је уствари издавач (да не кажемо произвођач), а марка је персонификација земље као целине, а не једне установе или предузећа, јер свако зна да је свуда у свету издавач марке поштанска управа, а не хемијска индустрија, железнице или грађевинарство.

Према томе, ми пледирамо за друге начине афирмације натписа ШТТ, а на маркама сматрамо да је име земље „Југославија' сасвим довољно.

Друго, дуга, позитивна политичка историја нове Југославије чини непотребним ово спољно представљање преко наслова предузећа, одн. установе, јер сам натпис „Југославија“ буди данас сва најбоља сећања друштвене, политичке и културне природе у очима свих земаља света.

Драгослав Стевановић члан Фил. друштва „Е. Дероко" Београд

[ne Cy (HW филателисти:

У брошури друга Мирка Вернера од 1954. год. „Претфилателистичка писма и жигови Србије (1840—1866)", пиme: „.. постоји мало наде да ће се пронаћи нова врела оваквих писама тим пре, што су 1951. године скоро све архиве на подручју некадашње Кнежевине Србије искоришћене за прераду нове хартије, те су тада, изгледа, уништене и последње залихе за филателисте скупоценог архивског материјала са претфилателистичким писмима." ХМ америчком часопису „Postal History Journal” oA AemeMOpa 1961. у чланку Мирка Рашића из Торонта, Канада „Serbian Prestamp Covers and CancelЈаНоп ог 1840—1866" стоји у преводу: „Отприлике пре 10 година Југословенска влада је уништила све старе архиве администрације и судова, тако да не постоје могућности за нове „проналаске" из тих извора".

re NE U O