Filatelista

рао у Паризу где се потпомагао у школовању продавањем тих првих српских марака. Још ми је у памети штампани Васићев ценовник, по коме је он нпр. марке кнеза Михајла београдске штампе нудио: оне од 10 пара по 10 француских франака, а оне од 20 пара по 20 франак стотину! 10 тадашњих српских „чаршијских“ пара одговарало је новцу од 5 француских сантима, продавао је дакле марке по двострукој номиналној вредности. „Није ми познато да ли је у Београду у то доба било и одраслих лица, домородаца који би се бавили сакупљањем поштанских марака; ако их је пак било, они су то чинили кришом, бојећи се да не буду изложени подсмеху околине, јер је сакупљање марака било сматрано детињом забавом. Сећам се пак једнога Дубровчанина Иве Чингрије, тадашњег аустријског вице конзула у Београду, земљака и пријатеља из детињства покојног ми оца, који је долазећи каткад нама прегледао моју малу збирку марака улепљених у једну свеску, коју ми је начинио отац, и даровао ми још по коју марку коју не бих још имао.

„Тек више година касније јављају се озбиљнији скупљачи, међу којима су били најистакнутији: Др Јован Дакић, управник душевне болнице, касније Ђенерал, Михаило Рашић, ађутант кнеза Милана, после маршал двора, Стеван В. Поповић, секретар, касније начелник поштанске управе и капетан Валтер, Знам да је и краљ Милан у младости скупљао марке. Са филателистичком литературом се од домаћих филателиста први отпочео бавити капетан Валтер, тада у Нишу, објавивши неколико чланака о српским маркама у часопису »Mitteldeutsche philatelistische Zeitung« 1902. и 1903. тодине.

„Пре тога је још 1897. године Стеван В. Поповић прикупио податке о првим српским маркама које је објавио капетан Шенек у Грацу у часопису »Амзша рћПатенаћ« али он сам (Поповић) није ништа објавио. „Мој први филателистички рад изашао је 1905. године у Сенфовом »Шиветегтез Влебтаткеп Јоштпај«“).

*) Извод из чланка „О развоју филателије у Србији одштампан у „Филателистичком алманаху“ за 1939. годину Др. В. Симић-Вакановић. Тек после првог светског рата основан је први клуб у Србији „Српски филателистички клуб (17. 9. 1919. год.) и од тада се са правом може рећи да је филателија у Србији постављена на озбиљну и истраживачку основу. Зато се не треба чудити да су прве стручне чланке о српским маркама писали странци. Од наших људи пионири у том послу били су: Хранислав Валтер и Евжен Дероко: Валтер је био српски официр са службом у Нишу и Београду. Био је страсан сакупљач балканских земаља, а нарочито српских. Он је међу првима пратио аустријску и немачку филателистичку литературу, штампу и био први филателиста из Србије учлањен у познато немачко друштво »Mitteldensehe Philatelistischen Verein«. V uaconucv Tor ApvrurBa (Mitteldensehe Philatelisten Zeitung), Валтер је 1902/1903. године, први од сакупљача, објавио стручан чланак о српским маркама. Тиме је ударен камен темељац и створени предуслови за даљи развој филателије у Србији. Он је много допринео њеном развитку и популарисању. У том чланку Валтер је објавио податке о првим српским маркама о врстама папира и зуљ чања код издања са ликом кнеза Михаила. и Милана Обреновића, о употреби половљених марака код неких пошта, о разним другим особеностима па и о фалсификатима који су већ тада почели да се шире и увлаче у филателистичке збирке па и у поштанске музеје

10