Filatelista

Katalog takođe donosi uporedni pregled brojeva maraka našeg 1 inostranih kataloga ZUMSTEIN, YVERT, MICHEL, što omogućuje filatelistima da se lakše snađu, ako vrše zamenu sa strancima koji se pozivaju na brojeve po nekom od ova tri kataloga.

Katalog je štampan na oko 500 stranica na belom čvrstom papiru, u platnenom je čvrstom povezu i prodaje se po ceni od 22 dinara. Imajući u vidu da su u obradi kataloga učestvovali eminentni stručnjaci naše filatelije i da se iz njeea može dosta naučiti i upoznati razvoj naše filatelije, mišljenja smo da će biti korisno da ga nabavi, ukoliko to može svaki sakupljač naših maraka.

UREDNIŠTVO

ИЗ ИСТОРИЈЕ ФИЛАТЕЛИЈЕ У СРБИЈИ

Сакупљање поштанских марака, односно почеци филателије, у Србији се јавља тек крајем друге половине прошлог и почетком овог века. Пре тога, међу децом и Бацима, а ту и тамо и међу одраслима, упражњавало се сакупљање марака али само појединачно, без организованих друштава, без часописа и стручне литературе. Сакупљачи из Београда пред први светски рат састајали су се у бившем хотелу „Империјал“, у Васиној улици до зграде старог универзитета и то како каже Е. Дероко „само као асталско друштво“. Недостајали су и прави филателистички трговци, који су, несумњиво један од главних пропагатора сакупљања марака. Марке су се продавале у по некој књижари — прва књижара која се бавила им продајом марака била је књижара Петра Бурчића, касније је то радила и књижара Бреслаџер и Соломон Коен, трговац поштанских дописница са сликама који је у своје време препродао једини познати пар српских новинских марака од једне паре са сликом кнеза Милана Обреновића (Каталог Бироа бр. 41) штампан »гејеЂесће«. Поред ових књижара марке су се продавале и по продавницама новина и дувана, и то обично на комад, а врло ретко ни у комплетним серијама. Уосталом о почецима развоја филателије у Србији пустимо да изнесе своје утиске Е. Дероко, наш највећи познавалац и писац историје српских марака:

„Када сам као дечак ступио у београдску гимназију, то је било 1872. године, затекао сам у школи доста другова који су се бавили сакупљањем марака. Марке смо добијали један од другога „трампом“ (разменом) а нешто и куповином за мале паре. У једном Од виших разреда наше гимназије био је један старији друг, који нам је продавао лепе шарене марке разних држава које је он набавЉљао из иностранства. Отац његов био је тада благајник у Министарству унутрашњих дела под којим је министарством стајала и управа пошта. По наговору свога сина стари Васић, како се звао тај благајник, откупио је преостале неутрошене поштанске марке првог издања, које је било повучено из течаја крајем јуна 1869. године. Залиха свакако није могла бити велика а тако исто и вредност. Млади Васић био је дошао у везу са трговцима у иностранству те им је те марке продавао а и добијао у замену разне јефтине стране марке, употребљене. Тако смо и ми почетници долазили до лепих шарених европских и прекоморских марака. Касније је млади Васић студи-

9