Filatelista

„Карактеристика 1, плоче у каменотиску: лав у грбу има ситно, често једва видљиво око, које не дотиче црту чела, а три мала орла на десној страни грба су потпуно бела и чиста. Ознаке вредности на марки од 1/2 крајцера CV pas личите по величини (код књиготиска обе ознаке су исте); тачке код прекида кружног оквира у доњим угловима срасле су са оквиром.

Карактеристика 11 плоче: лавово око спојено је са чеоном линијом као дебела мрља. Орлови у десном делу грба су нејасни, а доњи орао растављен је по средини цртом у боји марке. Код марке од 1/2 кр. обе ознаке вредности по величини су исте, тачке код прекида кружног оквира према доњим угловима су слободне."

Исте податке даје и „Приручник''), с тим што каменотисак вредности од 1/2 крајцара свуда означава као прву плочу, изузев код пописа боја где га сврстава у другу плочу каменотиска.

Управљајући се према овим објашњењима, најзад сам се решио и разврстао своје комаде од 1/2 крајцара на каменотисак и књиготисак, али искључиво на основу ознаке вредности, тачака у прекиду оквира и свог више него скромног познавања штампарских техника. Оно што ме је и тада и раније збуњивало је чињеница да у оба случаја штит са грбом на прсима орла показује карактеристике друге плоче, дакле карактеристике књиготиска. То ме је навело да мало размислим о плочама крајцарског издања, и дошао сам до закључка да са изразом „плоча“ није баш све у реду. Како сам у то време био прилично неискусан и нестрпљив, то сам се задовољио само констатоцијом да „ту нешто не ваља", можда и због тога што сам се осећао неспособним да пружим неко тачније решење.

Прошло је од тада неколико година када сам, пре непуних годину дана, дошао до неколико комада вредности од 5 крајцера на изразито танком папиру, зупчаних 12 (1879). Са чубењем сам установио да су некако уски, и упоредио их са осталим комадима ове вредности које сам имао. Резултат тога је био да сам установио упадљиву разлику из: међу ширине те марке и марака зупчаних 10; и 11% (оба зупчања датирају из 1890.), док разлике није било, или је пак била занемарљива, код марака зупчаних 12 (1879.) и 127: (1884.). Та разлика јасно је уочљива и голим оком, и често достиже скоро пун милиметар. Док комади зупчани 124 имају сасвим уске рубове (као друго штампање Црне Горе са којим су отприлике у исто време и штампани), марке зупчане 10 и 12% имају широке рубове.

4 ! | Z . DR